Влатко Гилић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 95.155.53.157 (разговор) на последњу измену корисника Draganaslavujevic
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 18:
| држава_смрти =
}}
'''Влатко Гилић''' ([[Подгорица]], [[1. јануар]] [[1935]]) је [[Србија|српски]] [[режисер]] и [[Сценаристкиња|сценариста]]. Његов опус од дванаест кратких играних и [[Документарни филм|документарних филмова]], насталих у другој половини шездесетих и првој половини седамдесетих година, сматра се једним од највиших креативних домета [[Кинематографија|домаће кинематографије]] у домену кратке уметничке форме.<ref>{{cite book |last1last=Лазић |first1first=Радослав |title=Расправа о филмској режији |date=1991 |location=Београд |page=35-36.}}</ref>
 
== Биографија ==
 
Рођен је 1. октобра [[1935.]]. у [[Подгорица|Подгорици]]. Дипломирао је на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету у Београду]]. Филмом почиње да се бави најпре као [[сценограф]], радећи сценографију за филмове “Проверено мин њет” ([[1965]]), “Топле године” ([[1966]]), “Вук са Проклетија” ([[1967]]). У корежији са Предрагом Голубовићем 1966. године снима кратки играни филм “Мала светлост”, а наредних година самостално “Повратак на родно дрво”, затим “Хомо Сапиенс” и “Хомо хомини”, развијајући мит о [[Сизиф|Сизифу]]у; седамдесетих “Затегни деле”, “In continuo”, “Дан више”, “Јуда”, “Љубав”… У анкети Института за филм у Београду “Љубав” је проглашен за најбоље остварење у историји југословенске кинематографије у [[Краткометражни филм|краткометражној]] продукцији и номинован је међу пет најбољих у такмичењу за „Златни глобус”(Golden Globe Award). Године 1975. снима играни филм „Кичма”, који су амерички продуценти уврстили међу десет најбољих филмских остварења у свету и предложили за награду “[[Оскар]]” у категоријама за [[Режија|режију]], [[Камера|камеру]] и [[Музика|музику]].<ref>{{cite journal |last1last=Mунитић |first1first=Ранко |title=О документарном филму |journal=Филмотека |date=1975 |volume=16}}</ref> До [[1990]]. године Гилић аплицира на различитим конкурсима, али не добија материјална средства за реализацију својих сценарија. Последњи, играни филм “Дани од снова” снимио је [[1980]]. године, када се, због немилости тадашње власти и неблагонаклоне климе у домаћем кинематографском окружењу, повукао и посветио педагошкој каријери као професор режије на [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|новосадској Академији уметности]], као и на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Одбијање да прими награде и јавна признања и да се појављује у медијима, у окружењу у којем, и поред међународних признања, није био у могућности да настави рад, сведочи о његовом отпору против оних струја у домаћој кинематографији (или у директној вези са њом) које гуше право и слободу аутентичног уметничког израза. <ref name="vlatko1">{{cite web |title=GOST ALUM-A: REDITELJ I SCENARISTA VLATKO GILIĆ |url=http://www.fsu.edu.rs/gost-alum-a-reditelj-i-scenarista-vlatko-gilic/ |website=Fakultet savremenih umetnosti |accessdate=15. 7. 2019}}</ref><br>
 
Три Гилићева филма уврштена су у колекцију Галерије модерних уметности у Њујорку у депоу који одолева евентуалној нуклеарној катастрофи, као део духовне оставштине човечанства за будућност.
Ред 28:
== Награде ==
 
Амерички медијски гигант [[NBC]] уврстио је Влатка Гилића, као јединог редитеља из [[Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], међу педесет најбољих у историји светске кинематографије, поред великана филмске уметности као што су [[Чарли Чаплин|Чаплин]], [[Алфред Хичкок|Хичкок]], [[Хенри Форд|Форд]], [[Ингмар Бергман|Бергман]], [[Акира Куросава|Куросава]], [[Стенли Кјубрик|Кјубрик]], [[Андреј Тарковски|Тарковски]], [[Роберто Роселини|Роселини]]… <ref>{{cite web |title=Filmovi Vlatka Gilića na festivalu evropskog filma u LA |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:425680-Filmovi-Vlatka-Gilica-na-festivalu-evropskog-filma-u-LA |website=Večernje novosti |accessdate=15. 7. 2019}}</ref>
 
* [[Златна арена]] у Пули за сценографију филма „Проверено мин њет“ 1965.
* Велика златна медаља на филмском фестивалу у Београду за филм „Златно Деле“ 1970 године
* Гранд при на филмском фестивалу у Београду за филм „In continuo“ 1971 године
* „Сребрни медвед“ 1971. на филмском фестивалу у Западном Берлину за филм “Ин цонтинуо”
Ред 101:
* Бомбаши (1975)
 
== ТВ сценарио и режија ==
* Брачно саветовалиште - серија (1968)
Ред 122:
 
== Референце ==
{{рефлистreflist}}
 
== Литература ==
Ред 131:
* {{ИМДб име|id=0318575|name=Влатко Гилић}}
* [http://www.vijesti.me/caffe/vlatko-gilic-jedan-od-50-najboljih-u-istoriji-svjetske-kinematografije-23825 Влатко Гилић („Вијести“, 11. јун 2011)]
* [http://portalanalitika.me/clanak/103810/nikola-vukcevic-decenije-u-kojima-vlatko-gilic-ne-stvara-najvise-govore-o-nama-samima („Портал Аналитика", 7. јун 2013)]