Војводина — разлика између измена

Највећи хидрографски потенцијал чини река [[Дунав]] са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 km, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке [[Тиса]] (168 -{km}-), [[Сава]] (206 -{km}-) и [[Бегеј]] (75 -{km}-), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, [[канал Дунав—Тиса—Дунав]], укупне дужине 939 -{km}-, од чега је 673 -{km}- пловно.

 

У географском смислу, појам ''Војводина'' може се односити и на делове Срема и Баната који припадају граду Београду ([[Панчевачки Рит]], [[Земун]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], [[Сурчин]]), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, [[Бачка|Бачке]] и Баната који данас припадају [[Хрватска|Хрватској]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]], а такође се односио и на подручје [[Барања|Барање]].

 

[[Словени]] (углавном преци данашњих [[Срби|Срба]]) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама вероватно и пре шестог века). За време [[Евроазијски Авари|аварске]] и [[Прво бугарско царство|бугарске]] управе, деловима данашње Војводине су управљали локални владари који су носили титуле војводе или жупана. Такви владари били су [[Кувер (владар)|Кувер]] (7. век), [[Бута-ул]] (8. век), [[Салан]] са резиденцијом у граду [[Тител]]у и [[Глад (бугарски војвода)|Глад]] (9. век), као и [[Ахтум]] и [[Сермон]] (11. век).

 

Између десетог и дванаестог века, на подручју данашње Војводине се устаљује угарска власт. Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је [[Мађари|Мађаре]], [[Словени|Словене]], [[Кумани|Кумане]], [[Саси|Сасе]], [[Секељи|Секеље]], [[Јаси (Мађарска)|Јасе]], [[Власи (Балкан)|Влахе]], итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су [[кметство|кметови]] били углавном Словени.

 

Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века. Непосредно пред отоманско освајање ових простора, Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине. После пада [[Србија|Србије]] под [[Турци|Турке]] ([[1459]]. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарских]] краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње [[Купиново]]) у Срему.

 

Убрзо после [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]]. године) и војног пораза који је Угарској нанело Османско царство, на историјску сцену излази самозвани српски цар, [[Јован Ненад]]. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу Срема и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето [[1527]]. године, а цар Јован Ненад је убијен. После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну отоманску управу.

 

После краткотрајног Априлског рата и брзе капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1941]]. године, Војводина је окупирана од стране Сила Осовине и подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]], [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]] је анектирала [[Миклош Хорти|Хортијева]] [[Мађарска]], док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, иако је формално припадао [[Милан Недић|Недићевој]] Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941—1944). У току [[Фашизам|фашистичке]] окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

 

Покрет отпора, који су [[комунизам|комунисти]] покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка [[Црвена армија|Црвене армије]], октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.

 

=== Вероисповест ===

{{Главни чланак|Религија у Војводини}}

Становници Војводине разликују се и по вероисповести. [[Срби]], [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]], [[Румуни]], [[Роми]], [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]] и [[Украјинци]] углавном су [[Православље|православни]], [[Мађари]], [[Хрвати]] и [[Буњевци]] су [[католицизам|католици]], [[Панонски Русини|Русини]] су [[Гркокатолицизам|гркокатолици]], док [[Словаци|Словака]] има [[протестантизам|протестаната]] и [[Католичка црква|католика]], а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница. Значајан удео протестаната је и међу Мађарима, а делом и међу Србима.

 

[[Датотека:Master centar.jpg|мини|250п|Нови Мастер центар Новосадског сајма]]

 

* [[Нафтна индустрија Србије]]

* [[Синтелон]]

* [[Новосадски сајам]]

* [[Кондиторска индустрија Пионир]] (основана 1917)

* [[Фабрика шећера Сента]] (основана 1961)

* -{MK Group}-

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==