Вук Мандушић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 25:
 
== Рани и лични живот ==
Вука Мандушића су називали [[Морлаци|Морлахом]] или [[Власи (Балкан)|Влахом]],{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} а његово родно мјесто је непознато, али генерално се сматра да је рођен негдје у Далматинској Загори.{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} Неколико мјеста у залеђу данашње [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнске жупаније]] се сматра могућим мјестима рођења, међу којима су: [[Рупе (Скрадин)|Рупе]] код [[Скрадин]]а, према усменој традицији коју је 1756. године сачувао франачки монах [[Андрија Качић Миошић]],{{sfn|Matić|1942|p=24, 492–493}}{{sfn|Mandušić|1998|p=37}} и [[Петрово поље (Далмација)|Петрово поље]].{{sfn|Историски записи|1948|p=37}} Пошто је Вук Мандушић опјеван у Његошевом дјелу, које је из 19. вијека, дјело је било под утицајем додатних теорија,{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} да је из [[Велестово|Велестова]] и да је хајдуковао у [[Равни Котари|Котарима]]{{sfn|Томовић|1999|p=514}}{{sfn|Стварање|1964|p=701}} или да су поријеклом из [[Тетово|Тетова]] (данашња [[Северна Македонија]]), прије него што су се населили у [[Средска|Средску]] код [[Призрен]]а,<ref>{{cite web|title=Презимена, село Средска (Призрен) - Порекло|url=http://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/|website=Порекло|accessdate = 27. 12. 2017|language=sr|date = 5. 5. 2012}}</ref> док остали трвде да је то друга особа са истим именом.{{sfn|Стварање|1964|p=701|}}
 
Усвојио је свог нећака Тадију Вранчића,{{sfn|Десница|1991|p=89—97}}{{sfn|Прилози|1958|p=111}} који се касније потписивао као Мандушић. Након Вукове смрти Тадија га је замијенио на мјесту команданта шибеничких [[Ускоци|ускока]].{{sfn|Прилози|1958|p=111}}
Ред 32:
 
== Каријера ==
Током Кандијског рата (1645—1669), била је потребна чврста организација, са официрем који је био командант неколико харамбаша.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} У почетку је ова позиција била неутврђена.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} Свештеник Стјепан Ш/Сорић се наводио као {{јез|vec|governator delli Morlachi}}, [[Петар Смиљанић]] као {{јез|vec|capo}}, Вук Мандушић као {{јез|vec|capo direttore}}, [[Јанко Митровић]] као {{јез|vec|capo principale de Morlachi}}, [[Јован Драчевац]] као {{јез|vec|governator}} и многи други.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} „Ускочка” или „морлачка” војска имала је мање од 1.500 бораца.<ref>{{cite book|title=Istorija srpskog naroda, Volume 3, Part 1|author last =Radovan Samardžić | first = Radovan |publisher=Srpska knjiiževna zadruga|year=1981|language=Serbian|url=https://books.google.com/books?id=XnNpAAAAMAAJ}} {{quote|Ускочку војску, у којој укупно није било ни 1.500 људи, предводили су, поред осталих, харамбаше Петар Смиља- нић, поп Стеван Суботић (Сорић) и калуђер Петроније Селаковић.}}</ref>
 
Прве информације о Мандушићу датирају из фебруара 1648. године, када се помиње млетачки напад на [[Дрниш]] и [[Книн]], у коме је Мандушић имао значајну улогу. У марту и мају исте године, учествовао је у ослобађању [[Клис]]а и [[Кључ (Дрниш)|Кључа]] (са 175 бораца). Млетачки командант [[Леонардно Фосколо]] спомиње Мандушића у свом обавјештењу од 3. јула због пљачкања Кључа и и осменске територије.{{sfn|Desnica|1998|ps=: ''vlaški kapetan Mandušić, iskušan u svim potrebama, doista vrlo hrabar, ali ujedno i smotren, što je neobično svojstvo kod ljudi njegova kova''}}
Ред 47:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека|url=https://books.google.com/books?id=ilUNAQAAIAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт|year=1970}}
 
{{DEFAULTSORT:Мандушић Вук}}
 
[[Категорија:Ускоци]]
[[Категорија:Срби у Далмацији]]
[[Категорија:Умрли 1648.]]
[[Категорија:Историјске личности српских епских песама]]
[[Категорија:Умрли 1648.]]