Васиљ Поповић — разлика између измена

нема резимеа измене
 
==Биографија==
Гимназију је завршио у [[Мостар]]у а студирао у [[Грац]]у и [[Беч]]у где је дипломирао 1911 . Од [[1923]]. године предаје општу историју новог века на Филозофском факултету у Београду. Проучавао је првенствено српску историју, а од општеисторијских тема „[[Источно питање]]“. Међу првим је нашим историчарима који је дао синтетички преглед југословенских народа („Историја Југословена“ [[1920]]). Поповићева књига „Историја новога века“ ([[1941]]) је први наш приручник за студијстудије историје новога века посвећен појединим „проблемима“ и са детаљном библиографијом. Био је 1921—1922. посланик Народне скупштине Краљевине СХС. Редовни професор постао је 1933. године. Као универзитетски професор радио је све до Априлског рата 1941. године. У временима несигурности након слома Краљевине Југославије, притиснут личним емотивним проблемима, под неразјашњеним околностима, извршио је самоубиство у которском затвору 25. августа 1941. у својој 54. години.
 
Био је 1921—1922. посланик Народне скупштине Краљевине СХС.
 
==Библиографија==
2.098

измена