Ген — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
[[
'''Ген''' је физичка и функционална јединица [[типови наслеђивања|наслеђивања]], која преноси наследну поруку из [[генерација|генерације]] у генерацију, а чини га целовит део [[ДНК]] потребан за синтезу једног [[протеин]]а или једног молекула [[Рибонуклеинска киселина|РНК]]. Гени су нанизани дуж [[хромозом]]а. Ген за одређено својство увек се налази на истом месту на хромозому које се назива [[ген|генски локус]]. Гени су линеарно распоређени делови хромозомске ДНК (види слику). Њихова величина (број нуклеотида ДНК) и распоред на хромозомима су строго одређени. Грађа гена је грађа саме ДНК и огледа се у тачно одређеном редоследу нуклеотида (А, Т, Ц и Г). Промена тог редоследа, мањак или вишак нуклеотида резултира у промени функције гена и назива се [[генске мутације|генска мутација]] (тачкаста мутација). Појмове [[фенотип]] и [[генотип]] у [[наука|науку]] је увео [[Данска|дански]] [[ботаника|ботаничар]] Вилхелм Јохансен ([[1905]]), а из генотипа је изведен ген.<ref>Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, ISBN 13-978-1449-65985-1.</ref><ref>Lawrence E. (1999): Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London, ISBN 0-582-22708-9.</ref><ref>King R. C., Stransfield W. D. (1998): Dictionary of genetics. Oxford niversity Press, New York, Oxford, ISBN 0-19-50944-1-7; ISBN 0-19-509442-5.</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. (1990): Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge University Press, Cambridge, ISBN 0
Гени су транскрипцијски активни делови [[ДНК]] [[молекул]]а, величине од неколико стотина до неколико хиљада [[нуклеотид]]них парова. Просечна дужина гена обично се креће између 600 и 1800 парова нуклеотида. Процењује се да ланци људске ДНК у свакој [[ћелија (биологија)|ћелији]] садрже укупно око три милијарде нуклеотидних парова. Доказано је да одређени дуги, понављајући делови, ланаца [[ДНК]] свих организама, па тако и човека, нису генетички активни ([[Микросателит|репетитивне секвенце]]). Поред тога, многе целине генетичке шифре се понављају у мањем или већем броју молекула ДНК и њихових делова. Свеукупност организације и функције људског организма, укључујући све оно што је особено и за људску врсту и велике размере индивидуалне различитости, одређује око 30.000 гена, што је око 2% људског укупног генетичког потенцијала. Парадокс између величине и сложености контроле и организације људскога генома остварује се тзв. алтернативним [[Прерада РНК|
== Структура и варијација ==
Ред 11:
=== Егзони и интрони ===
Скуп свих гена у једној хаплоидној ћелији је [[геном]]. Количина ДНК у геному еукариота далеко премашује збир гена који кодирају све [[протеин]]е присутне у ћелијама. То значи да део генома садржи низове нуклеотида који не носе шифру за синтезу протеина. Сегменти гена који садрже информацију за синтезу протеина су названи [[Ekson|
Дакле, гени [[еукариоте|еукариота]] имају мозаичку грађу: део гена који носи шифру испресецан је деловима који не носе шифру (види слику). Код [[прокариоте|прокариота]] интрони не постоје већ су њихови гени непрекинути низови кодирајућих нуклеотида.
Биолошки значај интрона и њихова функција су још увек неразјашњени. Некодирајући деловии генома нашли су практичну примену у кримнологији и судској медицини познату као [[генетички отисци прстију]].
== Природа деловања ==
Свака нормална људска јединка у својим ћелијама носи комплетну генетичку информацију своје врсте, добијену спајањем јајне ћелије и сперматозоида. Према томе, свака особа за сваку наследну особину (изузимајући [[
Опште је познато да се интеракција алелних гена манифесује у фенотипском испољавању хетерозиготних генотипова. Постоје три основна облика тог међудејства: [[доминантност]]–[[рецесивност]], [[кодоминантност]] и [[интермедијарност]].
Ред 31:
== Број гена ==
[[
Ране процене броја гена у [[човек|људском]] [[геном]]у, на бази следа ознака, почивале су на могућности да их има од 50 до 100 хиљада, док се данашње процене крећу око ~20.000 кодирајућих секвенци]]
Ред 38:
== Подела гена ==
Према функцији коју обављају, гене можемо поделити на:
* структурне и
* регулаторне.
'''Структурни гени'''
* гени који носе [[генетички код|шифру]] за [[протеин]] (преписују се на [[рибонуклеинска киселина|и-РНК]]) и
* гени који се само преписују у РНК ([[рибонуклеинска киселина|т-РНК]], [[рибонуклеинска киселина|р-РНК]]).
'''Регулаторни гени''' се не преписују већ се за њих везују молекули који регулишу одређене процесе у организму. Знања о регулаторним генима су још увек недовољна. Припадају им гени који:
* учествују у [[репликација ДНК|репликацији]],
* учествују у кретању хромозома у деоби,
* контролишу [[кросинг-овер]] и [[теломера|теломере]]
Теломере представљају неку врсту заштитне ''капе'' хромозома јер не реагују са крајевима других хромозома и нису осетљиве на дејство [[егзонуклеаза]].
Ред 57:
== Литература ==
{{refbegin|30ем}}
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
{{refend}}
{{Hidden begin
| |||