Историја Хрватске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 41:
У предговору књиге "Деца у логорима смрти" двојице публициста - новинара загребчог листа "Борба", Петра Станивуковића и Јурице Керблера, др Љубомир Бошњак кажеː
 
{{цитатцитат2|'''Јединствен пример у другом светском рату је стварање концентрационог логора за децу у Јастребарском, недалеко од Загреба...'''}} <ref name=" Сана">П. Станивуковић и Ј. Керблер, Деца у логрима смрти, НИРО ЕКСПОРТПРЕС, Беогрд, 1986.г.</ref>
 
 
У документарном филму: „Пакао Независне Државе Хрватске„ у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, директор ове установе Вељко Ђурић Мишина, каже о концентрационим логорима за српску децу:
{{цитатцитат2|''' Од 1941. до 1945. године у Хрватској (тада НДХ) постојали су концентрациони логори, јединствени у историји светске цивилизације, специјализовани за смештање и убијање деце ... '''}}<ref>[http://mondo.rs/a860110/Info/Drustvo/Beograd-Premijera-filma-Pakao-Nezavisne-Drzave-Hrvatske-26.-decembra.html Beograd: Premijera filma "Pakao Nezavisne Države Hrvatske" 26. decembra | Mondo Portal{{Ботовски наслов}}]</ref>
Највеће стратиште био је [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] у ком је страдало 83.145 углавном Срба. <Ref> [http://www.jusp-jasenovac.hr/default.aspx?sid=6284] поименични попис ЖРТАВА
КЦЛ ЈАСЕНОВАЦ 1941-1945. </ref> цивила, махом Срба, али и Јевреја и Рома. Прогон и уништење Срба била је званична намера тадшње хрватске државе. После победе савезника, [[Југославија]] је постала социјалистичко-федеративна република под снажном контролом (Хрвата) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и комунистичке партије. Године 1971, [[Хрватско прољеће|МАСПОКом]] (Хрватско пролеће), одређени број хрватских интелектуалаца је покушао отцепљење Хрватске од Југославије. Тито и партијски врх су сасекли могућу побуну и отцепљење.