Историја Хрватске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 41:
У предговору књиге "Деца у логорима смрти" двојице публициста - новинара загребчог листа "Борба", Петра Станивуковића и Јурице Керблера, др Љубомир Бошњак кажеː
{{
У документарном филму: „Пакао Независне Државе Хрватске„ у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, директор ове установе Вељко Ђурић Мишина, каже о концентрационим логорима за српску децу:
{{
Највеће стратиште био је [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] у ком је страдало 83.145 углавном Срба. <Ref> [http://www.jusp-jasenovac.hr/default.aspx?sid=6284] поименични попис ЖРТАВА
КЦЛ ЈАСЕНОВАЦ 1941-1945. </ref> цивила, махом Срба, али и Јевреја и Рома. Прогон и уништење Срба била је званична намера тадшње хрватске државе. После победе савезника, [[Југославија]] је постала социјалистичко-федеративна република под снажном контролом (Хрвата) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и комунистичке партије. Године 1971, [[Хрватско прољеће|МАСПОКом]] (Хрватско пролеће), одређени број хрватских интелектуалаца је покушао отцепљење Хрватске од Југославије. Тито и партијски врх су сасекли могућу побуну и отцепљење.
|