Геологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Earth Eastern Hemisphere.jpg|мини|десно|200п|Поглед на Земљу из свемира.]]
'''Геологија''' (од [[Грчки језик|грч.]] -{γεα [''gea'']}- — „земља“ и -{λογος [''logos'']}- — „расправа (дискусија)“<ref name=OnlineEtDict>{{cite web|title=geology|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=geology&allowed_in_frame=0 |publisher = Online Etymology Dictionary }}</ref><ref name=LSJ>{{LSJ|gh{{=}}|γῆ|ref}}</ref>) је [[наука]] која се бави проучавањем [[Земља|Земље]], њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се '''[[геолог|геолози]]'''.
Реч „геологија“, први је употребио [[1778]]. године [[Жан Андре Делик|Жан Анри Делик]] (1727—1817) а терминолошки је дефинисао [[1779]]. године [[Орас-Бенедикт од Сосира|Хорас-Бенедикт од Сосура]] (1740—1799).
Ред 14:
Спознаје о врло сложеној проблематици постанка и развитка [[Земља|Земље]] јављале су се поступно, а неке датирају још из античких времена. Но, тек у [[15. век]]у долази до покушаја систематизације знања о Земљи, а поступно се јављају и нови појмови као темељ геологије у настајању.
[[Питагорејци]] су, још у 6. веку пре нове ере знали облик и положај Земље. [[Херодот]] је, у својим списима, описао делту Нила и закључио да се шири у море због приноса муља.
[[Аристотел]] је бележио своја запажања о Земљи и њеном настанку. Такође, објашњавао је и разне појаве, нпр. да [[земљотрес]]и настају када се масе ваздуха у земљи сукобе због разлике у температури и експлозивно је напуштају кроз [[пукотина|пукотине]] и [[пећина|пећине]]. У делу -{Meteorologica}- објашњава настанак [[минерал]]а. Уочио је и [[фосил]]е, али је сматрао да су то остаци организама који не живе у мору, већ испод земље. Сматрао је да имају неорганско порекло, да су неживе материје, као и да представљају неуспешне покушаје настанка живих бића.
Ред 20:
[[Теофраст]], који је био Аристотелов ученик, написао је, 314. п. н. е., дело -{Peri Lithon}- (О стенама). Ово дело представља каталог минералних супстанци које су се користиле у тадашњем свету и вероватно је прва написана геолошка књига уопште. У њој се, по први пут, помињу називи великог броја минерала и [[стене|стена]].
[[Страбон]] је разматрао постанак [[вулкан]]а и земљотреса, али се углавном ослањао на идеје Аристотела. Такође је помињао могућност да су фосилни организми трагови живота у [[стене|стенама]].
[[Овидије]] је изнео запажања о [[шкољке|шкољкама]] које се налазе у планинама, и закључио да је земља некада била прекривена морем. Запазио је и да вода својим деловањем постепено снижава узвишења у [[рељеф]]у. Увидео је да се тако добија материјал који се депонује током поплава и затим суши и очвршћава, чиме прелази у стену.
Ред 26:
[[Плиније Старији]] је написао прву енциклопедију, у 37 томова, названу -{Naturalis Historia}-. У њој је дао прецизан опис појединих минерала, укључујући њихов облик, [[кристалне пљосни]] и друга својства. Поредио је и [[тврдина|тврдоћу]] минерала, и закључио да је [[дијамант]] најтврђи од свих минерала.
У [[Кина|Кини]] је направљено доста инструмената и справа за геолошка испитивања. Стари Кинези су први конструисали гарнитуру за [[бушотина|бушење]] [[бунар]]а и први [[сеизмоскоп]]. У Кини је конструисан и први [[компас]].
Кинески научник [[Шен Ко]] ([[1031]]–[[1095]]) поставио је хипотезу о настанку копнених формација: он је запазио фосилне остатке [[шкољке|шкољки]] у геолошком стратуму у [[планина]]ма стотинама километара далеко од [[океан]]а, на основу чега је претпоставио да је [[копно]] настало ерозијом планина и таложењем [[прашина|прашине]] .<ref>Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Taipei: Caves Books, Ltd., 603–604</ref>
У [[Средњи вијек|средњем веку]] су остаци изумрлих организама најчешће сматрани „игром природе“ или доказима „општег потопа“. Но, већ је [[Леонардо да Винчи]] (1452—1519) упозорио да се једним „потопом“ не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први '''геохемијски циклус''' (вода испире [[со]] из [[тло|тла]] и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се [[лагуна|лагуне]] где се вода испарује и таложи нови [[Слој (геологија)|слој]], који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и однос [[ерозија|ерозије]] тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у [[литосфера|литосфери]], а она се поновно успоставља издизањем).
Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. ''Плутонисти'', на челу са [[Џејмс Хатон]]ом (1726—1797) су оживели запажање Страбона (1. век п. н. е.) држећи да су поједине стене настале у вези с вулканским ерупцијама. Названи су по богу подземља, [[Плутон (бог)|Плутону]]. ''Нептунисти'', на челу са Вернером су ожевили стару идеју [[Талес из Милета|Талеса]] из [[Милет]]а (7/6. век п. н. е.), приписивајући постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана [[Посејдон|Нептуну]].
[[Орас-Бенедикт од Сосира|Сосур]], ([[18. век]]) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања [[литосфера|литосфере]] и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт ([[19. век]]) први спознаје улогу [[расед]]а у постанку долине [[Рајна|Рајне]], а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
[[Жорж Кивје]] (1769—1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]]. – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости стена [[Земљина кора|Земљине коре]] .{{sfn|Winchester|2002|pp=}} Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам [[фација]].
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк Берсли Тејлор]] (1860—1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960е|1960
== Важнији геолошки принципи ==
Ред 59:
=== Геолошко картирање ===
{{Главни чланак|Геолошко картирање}}
Геолошко картирање је процес који се састоји од прикупљања података ранијих истраживања, анализе постојеће документације, теренског рада, анализе прикупљених података, израде геолошке карте, профила и пратеће техничке документације.<ref>[http://des.nh.gov/organization/commissioner/gsu/gmp/categories/overview.htm "Surficial Geologic Maps"] in New Hampshire Geological Survey, Geologic maps. des.nh.gov</ref>
=== Геомикробиологија ===
Ред 184:
==== Литостратиграфија ====
{{Главни чланак|Литостратиграфија}}
Литостратиграфија је дисциплина [[Стратиграфија|стратиграфије]] која се бави разврставањем геолошких стенских јединица на литостратиграфске јединице које носе своја имена.
==== Хемостратиграфија ====
{{Главни чланак|Хемостратиграфија}}
Ред 231:
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv | last=Francis|first=Peter|last2=Oppenheimer|first2=Clive|title=Volcanoes|publisher=Oxford University Press|location=USA|edition=2nd|year=2003|isbn=978-0-19-925469-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Decker|first=Robert|last2=Decker|first2=Barbara|title=Volcanoes|edition=4th|publisher=W. H. Freeman|year=2005|isbn=978-0-7167-8929-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Winchester|first=Simon|title=The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology|location=New York, NY|publisher=Perennial|year=2002|isbn=978-0-06-093180-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|first=Велимир; Даница|last=Јовановић; Срећковић-Батоћанин|title=Основи геологије|year=2006|publisher=Завод за уџбенике|location=Београд|isbn=978-86-17-13048-8}}
{{Науке о Земљи}}
{{Геологија}}
[[Категорија:Геологија|
| |||