Егалитаризам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 1:
{{сајдбар либертаријанизам|expanded=концепти}}
'''Егалитаризам''' (реч потиче од {{јез-франц|égal}}, у значењу „једнак”) или '''еквалитаризам'''<ref>{{cite web|title=Definition of ''equalitarianism''|work=The Free Dictionary|publisher=Houghton Mifflin Company|year=2009|url=http://www.thefreedictionary.com/equalitarianism}}</ref><ref>{{cite web|title=Definition of ''equalitarianism''|work=Dictionary.com|publisher=Dictionary.com, LLC|year=2012|url=http://dictionary.reference.com/browse/equalitarianism}}</ref> је правац мишљења који фаворизује једнакост свих људи.<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/egalitarian Egalitarian | Define Egalitarian at Dictionary.com{{Ботовски наслов}}]</ref> Према Станфордовој Енцкилопедији филозофије,<ref>Arneson Richard, "Egalitarianism", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (2002) Web: http://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism</ref> егалитаријанске доктрине сматрају да су сви људи једнаки по својој фундаменталној вредности или друштвеном положају. Према Речнику Меријам-Вебстер, термин има две различите дефиниције у модерном енглеском:<ref>[http://www.merriam-webster.com/dictionary/egalitarianism Egalitarianism – Definition – Merriam-Webster Dictionary]</ref> као политичка доктрина према којој сви људи треба да се третирају као једнаки и да имају иста политичка, економска, социјална и [[грађанска права]];<ref>{{cite web |url=http://www.thefreedictionary.com/egalitarianism |title=egalitarianism |author=The American Heritage Dictionary |year=2003}}</ref> или као социјална филозофија која се залаже за уклањање економских неједнакости међу људима, као и за економски егалитаризам или децентрализацију моћи. Неки извори дефинишу егалитаризам као становиште да једнакост одражава природно стање човечанства.<ref name=gawdy>{{Cite book|title=Limited Wants, Unlimited Means: A reader on Hunter-Gatherer Economics and the Environment |
== Форме ==
Ред 40:
==== Хришћанство ====
Егалитаристички поглед у хришћансту проповеда фундаменталну једнакост између мушкараца и жена свих раса и етничких група, свих економских класа и старосних група али у оквиру учења Исуса Христа, Бога, и доминирајућих принципа светог писма <ref>Stagg, Evelyn and Frank. ''Woman in the World of Jesus.'' Philadelphia. {{page1|location=|publisher=Westminster Press|year=1978|isbn=978-0-664-24195-7|pages=}}</ref>
У оквиру хришћанства постоје разлике у погледима одређених група од којих су неке припадници комплементаризма и патријархализма. Постоје и мишљења да [[Библија]] подржава равноправност али такође и закон, ред
==== Јудаизам ====
Ред 46:
У неформалном и конзррвативном јудаизму, егалиратизам се односи на поништење раздвајања родова у религији. Синагоге се сматрају егалитаристичким јер дозвољавају измештана места за седење, и одобравају женама да воде службу у присуству мушкараца као и да јавно говоре за Тора.
==== Ислам ====
Исламски став о једнакости сличан је до извесне мере са хришћанским (још једна универзалистичка религија), наглашава да су сви људи једнаки у очима Бога, независно од рода, класне припадности и расе. [[Куран]] каже „Човечанство, створили смо вас од женског и мушког рода, начинили вас народом, племенима да се спознајете. Међутим, најплеменитији од вас у очима Алаха је најправичнији од вас. Истина [[Алах]] зна и упознат је<ref>Stagg, Evelyn and Frank. ''Woman in the World of Jesus.'' Philadelphia. {{page1|location=|publisher=Westminster Press|year=1978|isbn=978-0-664-24195-7|pages=}}</ref>”. Луис Марлов у свом делу ''Хијерархија и егалитаризам у Исламу'' пореди егалитаризам од раног ислама до садашњости <ref>{{cite news |url=http://www.jstor.org/discover/10.2307/4311272?uid=3739560&uid=2&uid=4&uid=3739256&sid=21104297963707 |title=Hierarchy and Egalitarianism in Islamic Thought by Louise Marlow |
=== Војни егалитаризам ===
Ред 84:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last= Denecke|first=Wiebke|year=2011|title=The Dynamics of Masters Literature: Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi|publisher=Harvard University Press|pages=38}}
{{етика}}
|