Глацијација — разлика између измена

Изрази ''интерглацијал'', ''интерглацијалија'' или ''Интерглацијални период'', у коме смо ми данас, користе се за означавање одсуства масовне глацијације на глобалном нивоу - ''Не-ледено доба''. Интерглацијалне епохе су, по правилу, краће од глацијалних.

Данас присутна глацијација на Земљи може се поделити на регионалну и планинску. Регионална глацијација захвата простране области великих [[Географска ширина|географских ширина]] у којима је снежна граница у нивоу мора или у његовој непосредној близини ([[Антарктик]], [[Гренланд]]). Морфолошки тип ледника регионалне глацијације назива се инландајс. Планинску глацијацију карактеришу бројни долински ледници који се запажају на свим планинама чији се врхови „пењу” изнад висине снежне границе. На Алпима их има преко 1 200, на Кавказу око 1 400, на Памиру 1 085, на [[Аљаска|Аљасци]] 1 000 итд.<ref name="геоморфо" />

[[Плеистоцен]]а глацијација је најмлађа глацијација у геолошкој историји планете [[Земља|Земље]]. Она је једно од 4 велика захлађења током Земљине геолошке историје. Наступила је у периоду од пре 1,8-2 милиона година. Према подацима Флинта захватала је простор површине 45,24 милиона km²² односно 32 % површине копна. Према Маркову, за време максималног развитка ове глацијације, ледени покривач достизао је чак 100 милиона km²², односно 20 % целокупне површине планете.

Глацијација је имала карактер регионалне глацијације са појавом типских инландајса. Постојала су три главна инландајса: у Евроазији, у [[Северна Америка|Северној Америци]] и на [[Антарктик]]у.

Евроазијски инландајс захватао је површину од 9,5 милиона km²². На југу се спуштао до 48°30’ северне [[Географска ширина|географске ширине]]. Његов обод досезао је до данашњег [[Лондон]]а на острву односно [[Берлин]]а у континенталној [[Европа|Европи]]. Средња дебљина леда прелазила је 2000 m.

Северноамерички (лаурентијски) инландајс имао је површину од 13,7 милиона km²². Спуштао се још јужније у односу на Евроазијски допирући до 37° северне географске ширине. Главни глацијални центри били су [[Лабрадор]] и [[Стеновите планине]].

Антарктички инландајс захватао је површину већу од 4 милиона km²².

За време ове глацијације све високе планине средоземне и пацифичке зоне [[Веначне планине|веначних планина]] биле су такође под пространим и дебелим леденим покривачем. Снежна граница на овим планинама била је веома ниско. [[Снежна граница |Снежна граница]] на [[Памир]]у, за време ове глацијације, била је на висини од 600 до 800 m. Данашња снежна граница на овој планини креће се од 3800 до 5200 m, у зависности од стране света. Глацијација [[Алпи|Алпа]] захватала је више од 4 пута већу површину од данашње.<ref name="геоморфо">Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>

{{рефлистreflist}}