Моторни поремећаји једњака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Моторни поремећаји једњака''' су велика група болести са поремећеним контракцијама зида ј…
(нема разлике)

Верзија на датум 16. јануар 2020. у 18:17

Моторни поремећаји једњака су велика група болести са поремећеним контракцијама зида једњака и функционисањем оба (горњег и доњег), езофагеалног сфинктера. У ову групу болести спадају и сва стања за чије се симптоме и знаке, најчешће дисфагију и бол у грудима, сматра да су узрокована неадекатном физиолошком фукциjом једњака.

Клиничка слика

Клиничка слика моторни поремећаји једњака, може се манифестовати бројним (различитим) симптомима у зависности од обољења које их је изазвало, као нпр:

осећај застајања хране, болови у грудима и иза грудне кости, враћањем садржаја из желуца у једњак (регургитација). Како се веома често ови симптомима погрешно приписују обољењима срца или плућа, диференцијално дијагностички таква стања треба искључити

Дијагноза

Дијагностика моторних поремећаја једњака са сигурношћу се утврђује, на следећим методама: анамнеза(симптома), радиографија, ендоскопија, функционалне дијагностичке методе.

Манометрија једњака

Манометрија једњака је једна од функционалних метода којом се одређује тачна вредност притисака у нивоу езофагеалних сфинктера као и њихова релаксација (опуштање), присуство перисталтике у телу једњака, карактеристике перисталтичких таласа укључујући њихову амплитуду, трајање, природу понављања присуство непропулзивних односно делимично пропулзивних перисталтичких таласа.

Поремећаји Манометријски налаз
Ахалазија
  • Одсуство перисталтике
  • Неадекватна релаксација ДЕС-а
  • Повећан притисак ДЕС- а (> 45 ммХг)
Дифузни спазам једњака
  • Симултане контракције >20%
  • Интермитентна перисталтика
  • Поновљене или двоструке контракције
  • Контракције неповезане са гутањем
  • Амплитуде контракција > 30 ммХг
Хиперконтрактилни једњак
  • Једњак у виду крцкалице за орах
    • Контракција > 180 ммХг
    • Нормална перисталтика
    • Продужено трајање амплитуде (> 6 s)
  • Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер
    • Базални притисак ДЕС-а > 45ммХг
    • Инкомплетна релаксација ДЕС-а
Хипоконтрактилни једњак
  • Инефективни мотилитет једњака
    • > 30% контракција < 30 ммХг
    • Непропулзивне контракције
  • Хипотензивни ДЕС
    • Базални притисак < 10 ммХг
Неспецифични поремећаји
  • Инкомплетна релаксација ДЕС-а
  • Непропулзивне контракције > 20%
  • Ретроградне контракције
  • Ниско-амплтитудне контракције < 35 ммХг

Класификација примарних поремећаја мотлитета једњака

Иако је до данас предложено више класификација поремећаја мотилитета једњака, ниједна од њих није универзално прихваћена. Езофагеални моторни поремећаји се генерално могу поделити на примарне и секундарне.

Примарни поремећаји мотилитета једњака

Примарни поремећаји мотилитета једњака се најбоље класификују у зависности од типа поремећаја инервације тела једњака и доњег езофагеалног сфинктера (ДЕС). На основу такве класификације сви примарни моторни поремећаји једњака се могу поделити у пет група:

  • ахалазија једњака,
  • дифузни спазам једњака,
  • хиперконтрактилни једњак,
  • хипоконтрактилни једњак,
  • неспецифични моторни поремећаји једњака.
Секундарни поремећаји мотилитета једњака

Секундарни поремећаји мотилитета једњака су последица системских болести као што су:

  • дијабетес,
  • поремећаји везивног ткива,
  • дерматомиозитис, склеродермија,
  • амилоидоза, алкохолизам,
  • Шагасова болест
  • разне врсте неоплазми (најчешће аденокарциноми кардије).