Влатко Гилић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
сређивање
Ред 1:
{{без извора}}
{{инфокутија биографија
| име = Влатко
Линија 21 ⟶ 20:
 
== Биографија ==
 
Рођен је 1. октобра [[1935]]. у [[Подгорица|Подгорици]]. Дипломирао је на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету у Београду]]. Филмом почиње да се бави најпре као [[сценограф]], радећи сценографију за филмове “Проверено мин њет” ([[1965]]), “Топле године” ([[1966]]), “Вук са Проклетија” ([[1967]]). У корежији са Предрагом Голубовићем 1966. године снима кратки играни филм “Мала светлост”, а наредних година самостално “Повратак на родно дрво”, затим “Хомо Сапиенс” и “Хомо хомини”, развијајући мит о [[Сизиф]]у; седамдесетих “Затегни деле”, “In continuo”, “Дан више”, “Јуда”, “Љубав”… У анкети Института за филм у Београду “Љубав” је проглашен за најбоље остварење у историји југословенске кинематографије у [[Краткометражни филм|краткометражној]] продукцији и номинован је међу пет најбољих у такмичењу за „Златни глобус”(Golden Globe Award). Године 1975. снима играни филм „Кичма”, који су амерички продуценти уврстили међу десет најбољих филмских остварења у свету и предложили за награду “[[Оскар]]” у категоријама за [[Режија|режију]], [[Камера|камеру]] и [[Музика|музику]].<ref>{{cite journal |last=Mунитић |first=Ранко |title=О документарном филму |journal=Филмотека |date=1975 |volume=16}}</ref> До [[1990]]. године Гилић аплицира на различитим конкурсима, али не добија материјална средства за реализацију својих сценарија. Последњи, играни филм “Дани од снова” снимио је [[1980]]. године, када се, због немилости тадашње власти и неблагонаклоне климе у домаћем кинематографском окружењу, повукао и посветио педагошкој каријери као професор режије на [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|новосадској Академији уметности]], као и на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Одбијање да прими награде и јавна признања и да се појављује у медијима, у окружењу у којем, и поред међународних признања, није био у могућности да настави рад, сведочи о његовом отпору против оних струја у домаћој кинематографији (или у директној вези са њом) које гуше право и слободу аутентичног уметничког израза. <ref name="vlatko1">{{cite web |title=GOST ALUM-A: REDITELJ I SCENARISTA VLATKO GILIĆ |url=http://www.fsu.edu.rs/gost-alum-a-reditelj-i-scenarista-vlatko-gilic/ |website=Fakultet savremenih umetnosti |accessdate=15. 7. 2019}}</ref><br>
 
Линија 27 ⟶ 25:
 
== Награде ==
 
Амерички медијски гигант [[NBC]] уврстио је Влатка Гилића, као јединог редитеља из [[Југоисточна Европа|Југоисточне Европе]], међу педесет најбољих у историји светске кинематографије, поред великана филмске уметности као што су [[Чарли Чаплин|Чаплин]], [[Алфред Хичкок|Хичкок]], [[Хенри Форд|Форд]], [[Ингмар Бергман|Бергман]], [[Акира Куросава|Куросава]], [[Стенли Кјубрик|Кјубрик]], [[Андреј Тарковски|Тарковски]], [[Роберто Роселини|Роселини]]… <ref>{{cite web |title=Filmovi Vlatka Gilića na festivalu evropskog filma u LA |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:425680-Filmovi-Vlatka-Gilica-na-festivalu-evropskog-filma-u-LA |website=Večernje novosti |accessdate=15. 7. 2019}}</ref>
 
Линија 52 ⟶ 49:
 
== Из критике ==
 
Према речима филмске критике Гилић ''релативизује границе између документаристичке и фикционе структуре и, без обзира на то да ли су присутнији елементи једне или друге, кроз њихово прожимање ствара надахнуте филмске есеје, у којима се отискује његов сопствени ток свести''.<br>
 
Линија 102 ⟶ 98:
 
== ТВ сценарио и режија ==
* Брачно саветовалиште - серија (1968)
* Операција 30 слова –серија (1969)
Линија 108 ⟶ 103:
 
== Ауторска сценарија ==
 
* Кичма (1975)
* Дани од снова (1980)
Линија 118 ⟶ 112:
 
== Драма ==
 
* Признање