Циркулаторни систем људског срца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Поремећај (оштећење) функција срчане циркулације: == Види још == |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 14:
| MeshNumber = A07.231.114.269
}}
'''Циркулаторни систем људског срца''' чини читав сплет артеријских и венских крвних судова који снабдевају крвљу органе и ткива целог тела али и само срце тј. његов срчани мишић.
Срчане или коронарне артерије спадају у групу функционално терминалних крвних судова, чије су спојнице малог калибра, тако да у случају опструкције шупљине крвног суда најчешће долази до смањене оксигенације срчаног мишића, са последичним развојем акутног инфаркта миокарда различитог интензитета и локализације.
Ред 20:
[[Циркулаторни систем човека|Циркулаторни систем]] органа код човека је затвореног типа и чине га: [[крв]], [[крвни суд]]ови и срце; лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде. Овај систем организму омогућује размену [[кисеоник]]а, храњљивих материја и у њега се излучују продукти размене материја из ћелија и ткива.<ref>{{Cite book |author1=Славољуб В. Јовановић |author2=Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000|isbn=978-86-387-0604-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book |author1=Славољуб В. Јовановић |author2=Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref>
[[Датотека:Sistemska cirkulacija-2.gif|десно|200п]]
Циркулаторни систем се састоји од два подсистема, плућног (мали крвоток) и системског (велики крвоток) циркулаторног круга. Плућни круг обухвата све [[крвни суд|крвне судове]] у [[плућа|плућима]] и крвне судове који спајају плућа и срце. Системски круг обухвата све остале крвне судове и органе у организму. Главна разлика између ових циркулаторних подсистема је у саставу крви која пролази кроз њих.<ref name="SobottaMcMurrich1914">{{Cite book|
Десно срце снабдева крвљу плућни циркулаторни кругу, док лево срце снабдева крвљу системски циркулаторни круг. Крв ова два подсистема се никад не меша (осим код дефекта преграде срца). Оба подсистема се састоје од великог броја [[капилар]]а који чине мрежу [[крвни суд|крвних судова]] у којима се одвија размена молекула.
Ред 38:
Нормална коронарна циркулација је главни преудслов за правилан и несметан рад срца. Срчану (коронарну) циркулација чини артеријски и венски систем крвних судова.<ref name="Hadžiselimović1977">{{Cite book|last=Hadžiselimović|first=Hajrudin|title=Vaskularizacija sprovodne muskulature srca: naučnoistraživački projekat|url=http://books.google.com/books?id=HOpPNAAACAAJ|year=1977|publisher=UMC - Institut za anatomiju}}</ref>
<center>'''<big>Срчана артеријска циркулација <small>''(означено црвеном бојом)''</small></big>'''</center>
[[Датотека:Coronary arteries.Serbien.jpg|центар|450п]]
=== Артеријски систем срца ===
Артеријски систем срца чине десна и лева срчана (коронарна) артерија ({{јез-лат|a. coronaria dextra et sinistra}}). Ове артерије са на својим крајевима гранају у [[артериола|артериоле]]. Артериоле се затим гранају у велики број [[капилар]]а. Срчане артерије излазе из почетног дела узлазне аорте, из синуса полумесечастих листића аортних залистака. Број срчаних артерија може изузетно варирати; тако нпр. циркумфлексна грана ({{јез-лат|ramus circumflexus}}) леве срчане гране може формирати засебну артерију из левог синуса уз отвор за леву срчану артерију <ref>von Ludinghausen M. ''The clinical anatomy of coronary arteries.'' Adv Anat Embryol Cell Biol 2003;167:III-VIII, 1-111.</ref>.
;Лева срчана (коронарна) артерија
| |||