Музеј Бањичког логора — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(Нова страница: {{Инфокутија Музеј | име = Музеј бањичког логора | оригинално_име = | слика = Muzej banjičkog logora.jpg | на…)
 
м
| веб = [http://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеј Југославије]
| адреса = Павла Јуришића Штурма 33, Београд
}}<span class="plainlinks"></span>
}}
 
'''Музеј бањичког логора''' посвећен је успомени на заточенике и жртве [[Бањички логор|Бањичког]] [[концентрациони логор|концентрационог логора]], који је постојао на територији Београда током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Бањички логор је формиран у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука [[Војска Краљевине Југославије|Војске Краљевине Југославије]], изграђеном 1938. године. Одлуку да се баш на том месту формира логор Немци су донели зато што је зграда већ била предвиђена за смештај великог броја људи и што је остала неоштећена у немачком бомбардовању.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Још од маја 1941. Немци су разматрали могућност отварања великог логора. ПрваОснован је 5. јула 1941. године, а прва група затвореника је доведена у логор 9. јула 1941. Према сачуваним списковима кроз логор је прошло око 24.000 затвореника, али је стваран број затвореника нешто већи, с обзиром да се за поједине затворенике поуздано зна да су били у логору, иако се њихова имена нису нашла на сачуваним списковима. Међу њима се посебно издвајају групе грчких интернираца, који су упућивани у друге немачке логоре, али су због савезничких бомбардовања неко време задржавани на Бањици. Њихова судбина је била посебно трагична с обзиром јер су смештани у импровизоване бараке испред логора и за њих није обезбеђивана храна. Око 4.200 затвореника из логора је убијено у Београду или непосредној околини, већином на војном полигону у [[Јајинци]]ма (до краја 1943), а касније на Централном гробљу, Јеврејском гробљу, у Маринковој бари. Све време постојања логора групе затвореника су одвођене на стрељање.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Највећи број жртава су били [[Срби]] (око три четвртине), али је било [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], као и припадника других, укупно 17 различитих нација. Немци су кршећи [[Хашка конвнвенција|Хашку конвенцију]] о ратним заробљеницима у Бањичком логору привремено смештали америчке пилоте, британске подморничаре, руске црвеноармејце, италијанске војнике након [[Капитулација Италије|капитуалације Италије]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Након престанка радараспуштања Бањичког логора октобра 1944, није препозната потреба да се овако место посебно обележи као меморијални центар. Зграда је после Другог светског рата више пута мењала улогу. До 1948. године у њој се налазио затвор, након чега је војска преузела зграду и реновирала је за своје потребе.
 
Скупштина града Београда је 1969. године поставила спомен обележје испред зграде логора, рад вајара [[Никола Коља Милуновић|Николе Коље Милуновића]]. Тада у једном делу објекта бившег логора отворена Спомен соба.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}