Музеј Бањичког логора — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторије која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 имана стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи, од којих неки имају и уметничку вредност, с обзиром да је у логору било и ликовних уметника, попут [[Александар Дероко|Александра Дарока]], [[Милош Бајић (сликар)|Милоша Бајића]], [[Бора Барух|Бора Барух]]. У просторије су изложени и битни подаци о историјским догађајима, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору. С обзиром да се у логору налазили и неки ликовни.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовним изрази за повезивање са прошлошћу, представљени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, триптих академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала логорску стражу у ходник, без икаквих излгеда на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}