Музеј Бањичког логора — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Још од маја 1941. Немци су разматрали могућност отварања великог логора. Основан је 5. јула 1941. године, а прва група затвореника је доведена у логор 9. јула 1941. Према сачуваним списковима кроз логор је прошло око 24.000 затвореника, али је стваран број затвореника нешто већи, с обзиром да се за поједине затворенике поуздано зна да су били у логору, иако се њихова имена нису нашла на сачуваним списковима. Међу њима се посебно издвајају групе грчких интернираца, који су упућивани у друге немачке логоре, али су због савезничких бомбардовања неко време задржавани на Бањици. Њихова судбина је била посебно трагична с обзиром јер су смештани у импровизоване бараке испред логора и за њих није обезбеђивана храна. Око 4.200 затвореника из логора је убијено у Београду или непосредној околини, већином на војном полигону у [[Јајинци]]ма (до краја 1943), а касније на Централном гробљу, Јеврејском гробљу, у Маринковој бари. Све време постојања логора групе затвореника су одвођене на стрељање.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Највећи број жртава су били [[Срби]] (око три четвртине), али је било [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], као и припадника других, укупно 17 различитих нација. Немци су кршећи [[ХашкаХашке конвнвенцијаконвенције|Хашку конвенцију]] о ратним заробљеницима у Бањичком логору привремено смештали америчке пилоте, британске подморничаре, руске црвеноармејце, италијанске војнике након [[Капитулација Италије|капитуалације Италије]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Након распуштања Бањичког логора октобра 1944, није препозната потреба да се овако место посебно обележи као меморијални центар. Зграда је после Другог светског рата више пута мењала улогу. До 1948. године у њој се налазио затвор, након чега је војска преузела зграду и реновирала је за своје потребе.