Операција Олуја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака
м Исправљање ситне грешке
Ред 76:
Године 1995., војна ефективност крајишких Срба и [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.{{чињеница|date=06. 2010.}}
 
[[Српска војска Крајине|Војска Срба у Крајини]] (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 -{km}- у Хрватској и још 100 -{km}- уз границу са [[Бихаћ]]ким регионом у Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Главном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове СРК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између 100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника распоређено у Славонији. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ (Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снаге Специјалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупан број нападача на западне делове СВК био је између 110.000 - 115.000 војника.<ref>Republika Srpska Krajina. Glavni štab Srpske Vojske. Str. po. 30-1/33. 26. avgust. 1995. Na Glavni štab Vojske Jugoslavije (dostupno na stranicama ICTY)</ref> Однос нападача и бранилаца је био 7:1 у корист агресора.
 
Насупрот српској војсци, [[Оружане снаге Републике Хрватске|хрватске]] и [[армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке]] армије су значајно ојачале. Имале су ново и модерније наоружање и поред тога што је на снази био [[ембарго]] на оружје. Такође су имале стратешку предност, много су биле краће линије комуникација него код Срба.{{чињеница|date=11. 2015.}}