Имунски систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Slovna greška.
Ред 11:
== Историја имунологије ==
{{details|Хронологија имунологије}}
[[Имунологија]] је наука која изучава структуру и функцију имунског система. Она води порекло од [[Медицина|медицине]] и раних изучавања узрока имуности на болест. Најранија позната референца на имуност датира из времена [[Атенска куга|Атинске куге]] 430 п.н.е. [[Тукидид]] је уочио да су људи који су се опоравили након ранијег налета болести могли да негују болесне без бојазни да ће оболети други пут.<ref>{{cite journal |vauthors= Retief FP, Cilliers L |title=The epidemic of Athens, 430–426 BC |journal=South African Medical Journal |volume=88 |issue=1 |pages=50–3 |date= 1998 |pmid=9539938}}</ref> У 18. веку, [[Pierre Louis Maupertuis|Пјер Луј де Моперти]] је извршио експерименте са отровом шкорпије и приметио да су поједини пси и мишеви имуни на тај венум.<ref>{{cite journal |last=Ostoya|first=P.|title=Maupertuis et la biologie |journal=Revue d'histoire des sciences et de leurs applications |year=1954 |volume=7 |issue=1 |pages=60–78 |url=http://www.persee.fr/web/revues/home/prescript/article/rhs_0048-7996_1954_num_7_1_3379 |doi=10.3406/rhs.1954.3379}}</ref> Ова и друга опажања стечене имуности је касније искористио [[Лоуис Пастеур|Луј Пастер]] за развој [[вакцинација|вакцинације]] и [[Микробна теорија болести|микробне теорије болести]].<ref>{{cite journal |last=Plotkin|first=S. A.|title=Vaccines: past, present and future |journal=Nature Medicine |volume=11 |issue=4 Suppl |pages=S5–11 |date= 2005 |pmid=15812490 |doi=10.1038/nm1209}}</ref> [[Микроорганизам|Микроорганизми]] су потврђени као узрок [[инфекција|инфективних болести]], тек након [[Кохови постулати|доказа]] [[Роберт Коцх|Роберта Коша]] 1891. године, за шта је он награђен [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловом наградом]] 1905. године.<ref>[http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1905/ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905] Nobelprize.org Accessed 8 January 2009.</ref> VирусиВируси су потврђени као људски патогени 1901. године, са [[Wалтер Реед|Ридовим]] открићем вируса [[жута грозница|жуте грознице]].<ref>[https://web.archive.org/web/20071023070838/http://www.wramc.amedd.army.mil/welcome/history/ Major Walter Reed, Medical Corps, U.S. Army] Walter Reed Army Medical Center. Приступљено 8 January 2007.</ref>
 
Имунологија је доживела велики напредак крајем 19. века, путем брзих развоја, у студијама [[хуморални имунитет|хуморалног]] и [[Ћелијско-посредовани имунитет|ћелијског имунитета]].<ref name= Metch>{{cite book| last =Metchnikoff | first = Elie | authorlink = |others= Translated by F.G. Binnie.| title =Immunity in Infective Diseases| publisher =Cambridge University Press| year =1905 |url=http://books.google.com/?id=ywKp9YhK5t0C&printsec=titlepage&vq=Ehrlich&dq=history+of+humoral+immunity | format =Full Text Version: Google Books| doi = | lccn = 68025143}}</ref> Посебно је важан рад [[Паул Ехрлицх|Паула Ерлиха]], који је предложио [[Теорија бочних ланаца|теорију бочних ланаца]] да би објаснио специфичност [[Реакција антигена и антитела|реакције антигена и антитела]]; његови доприноси разумевању хуморалне имуности су признати доделом Нобелове награде 1908. године, која је заједнички додељена и оснивачу ћелијске имунологије, [[Елие Метцхникофф|Иљи Иљичу Мечникову]].<ref>[http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1908] Nobelprize.org Accessed 8 January 2007</ref>