Охридски апостол — разлика између измена

Рукопис се састоји од 112 пергамента. Написана је на основу оригиналног [[Глагољица|глагољског]] текста, на шта указује то да су на многим местима речи написане глагољицом. Две рукописна листа су такође записани глагољицом.<ref> Svend Dahl Dzieje książki Zakład Narodowy im. Ossolińskich Wrocław 1965 s. 79</ref>.

Рукопис је највероватније писан у северозападној Македонији, вероватно близу [[Охрид]]а, и садржи речи карактеристичне за локални дијалект, укључујући вокализацију тврдих гласова у јакој позицији у о.<ref> Степан М. Кульбакин Охридская рукопись Апостола конца XII века s. LXXXVII</ref>

Рукопис је откривен [[1845.]]. године у [[Црква Светог Климента|Цркви Светог Климента у Охриду]] међу остацима старе базилике светог Панталејмона, од стране руског истраживача Виктора Григоровича. Опсежне фрагменте апостола објавио је [[1868.]]. године, Исмаил Сриезниевски у делу Дорје Славианскаиа Патиатники Света Писки (Ст. Петерсбург 1868, стр. 75-100, 269-300). Комплетан текст рукописа са детаљним описом језика објавио је Стјепан М. Кулбакин [[1907.]]. године. (Охридска рукописка Апостола конца XII века, Софија 1907). Рукопис се налази у збирци Руске државне библиотеке у Москви.<ref>Степан М. Кульбакин Охридская рукопись Апостола конца XII века s. II-III</ref>