Википедија

Крста Цицварић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 11:
| држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија]]
}}
'''Крста Цицварић''' ([[Никојевићи]], [[14. септембар]] [[1879]]. — [[Београд]], [[31. октобар]] [[1944]].) био је српски активиста и новинар. У првој деценији 20. века износио је [[Анархосиндикализам|анархосиндикалистичке]] идеје, а при крају живота био је уредник неколико пронемачких [[Таблоид (новине)|таблоида]] и декларисани [[Антисемитизам|антисемит]].<ref name="Momčilo Petrović">{{cite web |last=Petrović |first=Momčilo |title=Krsto Cicvarić, otac srpskih tabloida |url=https://www.blic.rs/riznica/istorije/krsto-cicvaric-otac-srpskih-tabloida/rnh1t7d |publisher=Blic |accessdate=5. 12. 2018 |date=1. 4. 2014}}</ref><ref name="Новица Матић">{{cite web|last=Матић|first=Новица|title=Ко је оклеветао Цицварића|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html|publisher=Српско наслеђе|accessdate=5. 9. 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924105231/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html#|archive-date=24. 09. 2015|url-status=dead|df=}}</ref>
 
Стрељан је без суђења [[31. октобар|31. октобра]] [[1944]]. године, иако потпуно слеп, од стране партизана након [[Ослобођење Београда (1944)|ослобођења Београда]].
 
== Биографија ==
Рођен је 14. септембра 1879. у селу [[Никојевићи]] код [[Ужице|Ужица]].
 
Похађао је [[Ужичка гимназија|Ужичку гимназију]]. Одбијао је да похађа часове веронауке, и изјавио да је атеиста и безбожник.<ref name="Momčilo Petrović" /> Због конфликта са [[Настас Петровић|Настасом Петровићем]], професором у гимназији, који га је због неслагања назвао „демоном”,<ref name="Užice.net">{{cite web|last=Ђерић|first=Александар|title=Новинар, анархиста и филозоф Крста Цицварић|url=https://web.archive.org/web/20130118062613/http://www.uzice.net/filozofi/cicvaric.htm|publisher=Užice.net|accessdate = 5. 9. 2017}}</ref> исписао се из школе 1896. године.
 
Убрзо након тога напустио је град и преселио се у Београд где је завршио Гимназију и уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет Београдског универзитета]]. Након тога, уписао је факултет у Бечу, али је одлучио да се врати у Србију и бави се анархистичим активизмом.
Ред 26:
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{harvnb|Дедијер|1966|pp=200}}</ref><ref>{{cite book|last=Bogićević|first=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
 
Године 1911. године покренут је дневни лист ''Стража'' као "слободоумни орган јавног мишљења". Директор је био Крста Цицварић, а исти уређивао [[Душан Шијачки]].<ref>{{cite journal |title=Стража : слободоумни орган јавног мишљења |date=1911-1915 |publisher=Драгољуб Стојаковић |location=Београд}}</ref> Мобилисан је Крста у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. [[Лав Троцки]] га спомиње у ратној кореспонденцији ''Балкански ратови 1912-1913'' као „слободног анархисту” и директора листа ''Стража'', за који тврди да критикује [[Српска социјалдемократска партија|српске социјалдемократе]] на нивоу трачарења.<ref>{{cite book|last=Trotsky|first=Leon|title=The Balkan wars, 1912-13 - The War Correspondence of Leon Trotsky|year=1980|publisher=Monad Press|location=New York|isbn=978-0-913460-67-2|url=https://books.google.rs/books?id=tEJmenVPZ-IC|accessdate = 6. 9. 2017|pages=103}}</ref> У социјалистичким "Радничким новинама", одбацују јула 1915. године оно што о њима пише "краљевски републиканац и царски демократа" Цицварић.<ref>Радничке новине", Ниш 1915.</ref> Поново је мобилисан током [[Први светски рат|Првог светског рата]], заробљен је и провео рат као ратни заробљеник [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у [[Нежидер]]у.
 
Након Првог светског рата креће да пише за ''Београдски дневник'' чији је власник био Душан Паранос, а глодур Мехмед Жунић. Цицварић је испрва био уводничар и главни полемичар, да би 7. августа 1922. први пут био потписан као уредник и директор. Од септембра те године у заглављу листа стоји ''Београдски дневник Крсте Цицварића''.<ref name="Владимир Баровић" /> На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
Ред 55:
* ''Стојан Протић и наш нови устав'', Београдски дневник, Београд, 1919.
 
== Види још ==
* [[Анархизам код Јужних Словена]]
* [[Светолик Савић]]
Ред 63:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Дедијер|first=Владимир|title=The Road to Sarajevo|year=1966|publisher=Simon and Schuster|location=New York|url=https://books.google.rs/books?id=0KItAAAAIAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=200}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Кнежевић|first=Реља|title=Директаши: револуционарно-синдикалистичка струја унутар Српске социјалдемократске партије 1906-1912|year=2014|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=64973|pages=55-82}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Историски гласник|year=1955|publisher=Научна књига|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=k3s6AQAAIAAJ|accessdate = 5. 9. 2017|pages=26}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Кнежевић|first=Васа П.|title=Кроз борбе, искушења и - погрешке|year=1960|location=Београд}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Јешић|first=Рафајло|title=Идеолошко-политичке струје у радничком покрету Србије 1903-1914|year=1969|publisher=Институт за историју радничког покрета Србије|location=Београд}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Бјелица|first=Михаило|title=Два века српског новинарства|date=1992|publisher=Институт за новинарство|location=Београд|isbn=978-86-81371-04-6|url=https://books.google.rs/books?id=0z8_AQAAIAAJ|accessdate = 8. 9. 2017|pages=349}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Надовеза|first=Бранко|title=Политичка мисао Крсте Цицварића|year=2004|publisher=Политичка ревија|location=Београд}}
 
{{DEFAULTSORT:Цицварић, Коста}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крста_Цицварић”