Музеј Бањичког логора — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (додана категорија Градска општина Вождовац помоћу геџета HotCat)
м
 
'''Музеј бањичког логора''' представља део [[Музеј града Београда|Музеја града Београда]] и посвећен је успомени на заточенике и жртве [[Бањички логор|Бањичког]] [[концентрациони логор|концентрационог логора]], који је постојао на територији Београда током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Бањички логор је формиран у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука [[Војска Краљевине Југославије|Војске Краљевине Југославије]], изграђеном 1938. године. Одлуку да се баш на том месту формира логор Немци су донели зато што је зграда већ била предвиђена за смештај великог броја људи и што је остала неоштећена у немачком бомбардовању.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
Још од маја 1941. Немци су разматрали могућност отварања великог логора. ОснованБањички логор је формиран 5. јула 1941. године у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука [[Војска Краљевине Југославије|Војске Краљевине Југославије]], аизграђеном прва1938. године. Одлуку да се баш на том месту формира логор Немци су донели зато што је зграда већ била предвиђена за смештај великог броја људи и што је остала неоштећена у немачком бомбардовању.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}. Прва група затвореника је доведена у логор 9. јула 1941. Према сачуваним списковима, кроз логор је прошло око 24.000 затвореника, али је стваран број затвореника нешто већи, с обзиром да се за поједине затворенике поуздано зна да су били у логору, иако се њихова имена нису нашла на сачуваним списковима. Међу њимаоне који се не налазе на списку, посебно се издвајају групе грчких интернираца, који су упућивани у друге немачке логоре по Европи, али су због савезничких бомбардовања неко време задржавани на Бањици. Њихова судбина је била посебно трагична с обзиром јерда су смештани у импровизоване бараке испред логора и за њих није обезбеђивана храна. Око 4.200 затвореника из логора је убијено у Београду или непосредној околини, већином на војном полигону у [[Јајинци]]ма (до краја 1943), а касније на Централном гробљу, Јеврејском гробљу, у Маринковој бари. Све време постојања логора, групе затвореника су одвођене на стрељање.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Највећи број жртава су били [[Срби]] (око три четвртине), али је било [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], као и припадника других, укупно 17 различитих нација. Немци су кршећи [[Хашке конвенције|Хашку конвенцију]] о ратним заробљеницима у Бањичком логору привремено смештали америчке пилоте, британске подморничаре, руске црвеноармејце, италијанске војнике након [[Капитулација Италије|капитуалације Италије]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Након распуштања Бањичког логора октобра 1944, није препозната потреба да се овако место посебно обележи као меморијални центар. Зграда је после Другог светског рата више пута мењала улогу. До 1948. године у њој се налазио затвор, након чега је војска преузела зграду и реновирала је за своје потребе.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Скупштина града Београда је 1969. године поставила спомен обележје испред зграде логора, рад вајара [[Никола Коља Милуновић|Николе Коље Милуновића]]. Тада је у једном делу објекта бившег логора отворена Спомен соба.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Простор музеја је затим 1982. године проширен према пројекту архитекте Слободана Николића 1982. године. Тада су уређени улазна партија објекта и унутрашњост музеја. Приступни правац са улазном капијом је замишљен као део укупног меморијалног комплекса који својим архитектонскопросторним концептом асоцира и симболизује логор. У архитектонској обради коришћене су зид и гвоздене решетке, симболи материјализације елемената логора.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Стална поставка је 2001. годинагодине, на основу новијих истраживања, нешто допуњена и измењена новим приступом.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Музеј чине две функционалне целине: улазна капија са наглашеним зидним платнима са леве и десне стране, плато првих порука и мали [[просценијум]] сачињен од елемената просторног обликовања читавог меморијалног комплекса.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторијепросторија која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 идентификованих имана стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи, од којих неки имају и уметничку вредност, с обзиром да је у логору било и ликовних уметника, попут [[Александар Дероко|Александра Дарока]], [[Милош Бајић (сликар)|Милоша Бајића]], [[Бора Барух|Бора Барух]]. У просторије су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору. С обзиром да се у логору налазили и неки ликовни.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њима прикупљени су након допуне извршене 2001.
 
Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовним изрази за повезивање са прошлошћу,. представљениПредстављени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, триптиху облику триптиха савременог академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала је логорску стражу у ходникходнику, без икаквих излгеда на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Музеј Бањички логор је регистрован као споменико[[споменик културе]] 1984. године.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Музеј је отворен четвртком, петком и суботом.