Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pretvaranje sablona page u cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 3:
'''„Сан у црвеном павиљону“''' је [[Кина|кинески]] [[роман]] из [[18. век]]а. Припада скупини четири велика класична кинеска романа.<ref>{{cite web|url=http://blogs.bl.uk/collectioncare/2016/10/from-west-to-east-conservation-of-the-chinese-novel-dream-of-the-red-chamber.html| title = From West to East: Conservation of the Chinese novel ‘Dream of the Red Chamber’| publisher = [[British Library]]}}</ref>
 
Написан је у средином 18. века за време [[Династија Ћинг|династије Ћинг]].<ref>Jonathan D. Spence, ''Ts'ao Yin [Cao Yin] and the K'ang-Hsi Emperor: Bondservant and Master'' (New Haven. {{page1|location=|publisher=Yale University Press|year=1966|id=|pages=}}) is a study of Cao's grandfather.</ref> Аутор је [[Цао Сјуећин|Цао Хсуечин]], који је роман објавио анонимно, али се касније установило да је он аутор. Почео је да пише роман „Камен“, али га није завршио. Написао је 80 поглавља, а након његове [[смрт]]и је додано 40 нових поглавља и наслов романа је промењен у „Сан у црвеном павиљону“.<ref>David Hawkes, "Introduction," ''The Story of the Stone'' Volume I . {{page1|publisher=Penguin Books|year=1973|id=|pages=15-19}}</ref> Делом је [[аутобиографија|аутобиографски]] текст. Постоји посебна [[наука]] под именом „црвенологија“, која се бави проучавањем овог дела.<ref>[[Jonathan Spence]], ''The Search for Modern China'' . {{page1|location=New York|publisher=Norton|year=1990|id=|pages=}}, 106–110.</ref> Роман има 30 главних и преко 400 споредних ликова, углавном женских. Веома је богата [[психологија|психолошка]] карактеризација ликова. Детаљно приказује [[живот]] и социјалну структуру типичног кинеског [[племство|племства]] 18. века.<ref>{{cite web|url=https://www.cliffsnotes.com/literature/d/dream-of-the-red-chamber/about-dream-of-the-red-chamber | title = CliffsNotes, About the Novel: Introduction | publisher = Cliffsnotes.com | accessdate=02. 11. 2017.}}</ref> Црвени павиљон је назива за место становања девојака из богатих племићких породица.
 
== Садржај ==
Ред 14:
== Пријем и утицаји у модерној ери ==
 
У касном 19. веку, утицај романа ''Сна у црвеном павиљону'' био је толико продоран да га је реформатор [[Liang Qichao|Љанг Ћичао]] напао заједно са још једном класичном новелом ''[[Water Margin|Прича о мочвари]]'' због „подстицања на пљачку и пожуду”, као и због загушивања увођења западних романа, које је он сматраво у већој мери друштвено одговорним.<ref>Leo Ou-fan Lee, "Literary Trends I: The Quest for Modernity, 1895–1927," in John K. Fairbank, ed., ''Cambridge History of China'' Vol. 12 Republican China 1912–1949 Pt I . {{page1|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=1983|id=|pages=}}: 455.</ref> Угледни научник [[Wang Guowei|Ванг Гуовеј]] је међутим произвео нов метод књижевног тумачења у свом иновативном и револуционарном есеју из 1904. године, у коме се позивао на филозофију [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]]. Ванг је називао ову новелу „трагедијом трагедија”, која је у контрасту са просперитетним завршецима већине ранијих драма и дела фикције.{{sfnp|Yu|1997|p=[https://books.google.com/books?id=l1pFLo0pR0YC&pg=PA219&lpg=PA219&dq=wang+guowei+dream+red+chamber&source=bl&ots=FpN2Pbtarp&sig=y8XUk42XIrxSIqNc_RL9qxm3-H8&hl=en&sa=X&ei=tSrYU7GaNsmpyASUpYKgDA&ved=0CFIQ6AEwBjgU#v=onepage&q=wang%20guowei%20dream%20red%20chamber&f=false 119–121]}}
 
У раном 20. веку, мада је [[New Culture Movement|Нови културални покрет]] имао критичко становиште према конфуцијанским класицима, научник [[Hu Shih|Ху Ших]] је користио оруђа [[Filološka kritika|филолошког критицизма]] да стави роман под потпуно другачије светло, и да га декларише темељом националне културе. Ху и његови ученици, [[Gu Jiegang|Гу Ђеганг]] и [[Yu Pingbo|Ју Пингбо]], први су утврдили да је Цао Сјуећин био аутор дела. Озбиљан третман питања ауторства је произвео виши ниво поштовања фикције, с обзиром на то да мање обимни облици књижевности традиционално нису били приписивани специфичним индивидуама.<ref>{{cite journal|authorlink=Haun Saussy |last=Saussy |first=Haun |title=The Age of Attribution: Or, How the ''Honglou Meng'' Finally Acquired an Author |journal=Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (CLEAR) |volume=25 |year=2003 |pages=119-132|doi=10.2307/3594284|jstor=3594284}}</ref> Ху је затим надоградио [[Cai Yuanpei|Цај Јуенпеја]] истраживањима штампане историје раних издања да би припремио поздане текстове за читање. Финални, и у неким аспектима најважнији задатак, било је проучавање речника и употреба Цајевог пекиншког дијалекта као основе за модерни [[Стандардни мандарински језик|мандарински]].
 
Током 1920-их, научници и посвећени читаоци су развили ''Хунгсјуе'', или [[Redology|редологију]] у научно поље и популарну авокацију. Међу жудним читаоцима је био млади [[Мао Цедунг]], који је касније тврдио да је прочитао новелу пет пута и величао ју је као једно од највећих кинеских књижевних дела.<ref>Li Zhisui, ''The Private Life of Chairman Mao'' . {{page1|location=New York|publisher=Random House|year=1994|id=|pages=82}}</ref> Утицај тема и стила новеле су евидентни у многим модерним кинеским прозним радовима. Почеткак 1950-их је био богат период за редологију. Тад је дошло до објављивања главних студија Ју Пингба. [[Zhou Ruchang|Џоу Жучанг]], који је као млади научник привукао пажњу Ху Шиха крајем 1940-их, објавио је своју прву студију 1953. године, која је постала бестселер.<ref name="books.google.com">Editor's Preface, Ruchang Zhou, ''[https://books.google.com/books?id=1ROFO8h-e6IC Between Noble and Humble: Cao Xueqin and the Dream of the Red Chamber]'' . {{page1|location=New York|publisher=Peter Lang|year=2009|id=|pages=}}, xiv.</ref> Међутим, 1954. године Мао је лично критиковао Ју Пингба због његовог „буржоаског идеализма” у виду пропуштања да нагласи да је роман изложио декаденцију „феудалног” друштва, као и одсуства разматрања теме класне борбе. Током [[Кампања стотину цветова|Кампање стотине цветова]], Ју је био тешко критикован, али су напади били толико екстензивни и пуни цитата из његовог рада да су заправо ширили Јуове идеје до многих људи који иначе не би знали за њихово постојање.<ref>Joey Bonner, "Yü P'ing-Po and the Literary Dimension of the Controversy over ''Hung Lou Meng''," ''The China Quarterly'' 67 (1976): 546–581 {{doi|10.1017/S0305741000035517}}; Merle Goldman, ''Literary Dissent in Communist China'' (Cambridge, MA. {{page1|location=|publisher=Harvard University Press|year=1967|id=|pages=}}).</ref>
 
Током [[Културна револуција|Културне револуције]], роман је иницијално био под ватром, али је у наредним годинама брзо повратио свој престиж. Џоу Жучанг је наставио свој животни рад, и до краја је објавио више од шездесет биографских и критичних студија.<ref name="books.google.com"/> Године 2006, Џоу, који је дуго били неповерљив према Гаовим издањима, заједно је са новелистом [[Liu Xinwu#Redology|Љу Синвуом]], аутором популарних студија о роману, произвео је нову верзију 80 поглавља. У том раду је Џоу елиминисао Ченг-Гаове измене. Љу је комплетирао завршетак који је наводно био веродословнији првобитној намери аутора.<ref>[http://www.danwei.org/books/conspiracy_of_the_red_mansions.php Conspiracy of the Red Mansions]. Danwei (December 6, 2006).</ref>
Ред 34:
Први забележени покушај превођења романа на енглески је извршио 1812. године чувени протестантски мисионар и синолог [[Robert Morrison (missionary)|Роберт Морисон]] (1782–1834) када је он преовео део четвртог поглавља новеле, с циљем његовог објављивања у другом тому своје књиге -{''Horae Sinicae''}- (ова књига никад није била објављена). Године 1816, Морисон је објавио превод конверзације из поглавља 31 у свом уџбенику кинеског језика ''Дијалоги и самостална реченице на кинеском језику''. Године 1819, кратак одломак из поглавља 3 превео је познати британски дипломата и синолог [[John Francis Davis|Џон Франсис Дејвис]] (1795–1890) и објавио је свој превод у часопису ''Лондонски журнал кварталних прегледа'' (-{''London Journal Quarterly Review''}-). Дејвис је исто тако објавио поему из поглавља 3 новеле 1830. године у журналу ''Трансакције'' у издању [[Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland|Краљевског азијског друштва]].<ref>Gray, Ronald "The Stone's Curious Voyage to the West: A Brisk Overview of Honglou Meng’s English Translation History and English Hongxue." ''Journal of Sino-Western Communication'' 3.2 (December, 2011).</ref>
 
Следећи превод на енглески је била дословна транслација одабраних пасуса припремљених за стране студенте кинеског језика коју је објавила издавачка кућа Штампа пресбитеријске мисије (-{''Presbyterian Mission Press''}-) из [[Нингбо]]а 1846. године.<ref>Robert Thom, ''The Chinese Speaker; or, Extracts from Works Written in the Mandarin Language, as Spoken at Peking'' . {{page1|location=Ningpo|publisher=Presbyterian mission Press|year=1846|id=|pages=}}</ref> [[Edward Charles Bowra|Едвард Чарлс Баура]] из [[Chinese Imperial Maritime Customs|Кинеске поморске царинске службе]] објавио је превод првих осам поглавља 1868. године,<ref>E. C. Bowra ''The China Magazine'' (Hong Kong: Noronha & Sons, 1868–1870) University of Virginia Chinese Text Initiative (This etext contains only the Preface and Chapter 1) {{cite web|url=http://etext.lib.virginia.edu/chinese |title=Chinese Text Initiative |accessdate=12. 10. 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111014065444/http://etext.lib.virginia.edu/chinese/ |archivedate=14. 10. 2011. |df=dmy-all }}</ref> а Х. Бенкрофт Џоли првих четрдесет шест поглавља 1892. године.<ref>The Dream of the Red Chamber or (Hung Lou Meng) . {{page1|location=Hong Kong|publisher=Kelly & Walsh|year=|id=|pages=}} 1891, 1892. ''Hung Lou Meng'', from the [[Project Gutenberg]], Hong Kong: Kelly & Walsh, 1892–1893, paper published edition is also available. {{page1|location=|publisher=Wildside Press|year=|isbn=978-0-8095-9268-5|pages=}}; and Hard Press, November 3. {{page|year=2006|isbn=978-1-4069-4079-4|pages=}}. [http://ebooks.adelaide.edu.au/c/cao_xueqin/c2359h/complete.html Text of the 1892–1893 English translation] at [[University of Adelaide]]; rpr. with a new foreword by [[John Minford]], Tokyo; North Clarendon, Vt.:. {{page|year=2010|isbn=978-0-8048-4096-5|pages=}}</ref>
 
Скраћени превод аутора [[Wang Chi-Chen|Ванг Чи-Чена]], у коме је наглашена централна љубавна прича је објављен 1929. године, са предговором који је написао [[Arthur Waley|Артур Вејли]]. Вејли је рекао да у одломцима који преносе снове „највише осећамо симболичку или универзалну вредност” ликова. „Пао Ју”, наставио је Вејли, представља „машту и поезију”, а његов отац „све те мрачне моћи педантерије и ограничења која ометају уметника ...”<ref>''Dream of the Red Chamber'' (Wang Chi-Chen), (New York: Doubleday; London: Routledge, 1929) enlarged version (New York: Twayne:. {{page|year=1958|isbn=978-0-385-09379-8|pages=}}).</ref> У једном прегледу из 1930. године Вангове верзије превода, Хари Клеменс из часописа ''[[The Virginia Quarterly Review|Вирџинијски квартални преглед]]'' написао је „ово је сјајан роман,” и заједно са ''[[Romance of the Three Kingdoms|Романсом три краљевства]]'', он се „рангира међу најважнијим” новелама класичне кинеске литературе.<ref name=Clemons/> Мада је Клеменс сматрао да је „значење само фрагментарно откривено” у енглеском преводу прозе и да је „велики број инцидената” и „већина поезије” изостављена, ипак је сматрао да је „у сваком случају напор читања ''Сна у црвеном павиљону'' еминентно вредан прављења.”<ref name=Clemons>{{cite journal|url=http://www.vqronline.org/articles/1930/spring/clemons-dream-red/|last=Clemons|first=Harry|title=Book Reviews: The Dream of the Red Chamber|journal=[[The Virginia Quarterly Review]]|year=1930|volume=6|issue=2}}</ref> Године 1958 Ванг је објавио проширену верзију свог ранијег скраћеног издања, мада је она још увек била скраћена за 60 поглавља.
Ред 50:
{{Refbegin|30em}}
* Chen Weizhao (陈维昭), ''Hongxue Tongshi'' (红学通史, "A History of Redology"). Shanghai: Shanghai People's Publishing House. {{page|year=2005|isbn=978-7-208-05788-3|pages=}}.
* {{Cite book| ref = harv | last=Edwards | first = Louise P. |year=1994 | title = Men and Women in Qing China : Gender in the Red Chamber Dream | publisher = Brill| location = Leiden| url = https://books.google.com/books?id=dnuck22J0zYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |isbnid=ISBN 9004101233 }}
* {{Cite book| ref=harv| first = Halvor | last=Eifring |year=2016 | title = Dream of the Red Chamber | publisher = Oxford University Press | location = |url = http://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780199920082/obo-9780199920082-0131.xml | series = Oxford Online Bibliographies (Chinese Studies) | accessdate=07. 04. 2017. | ref = none}} Annotated bibliography of Western and Chinese language books and articles (subscription required).
* C.T. Hsia, Ch VII, "The Dream of the Red Chamber," in ''The Classic Chinese Novel: A Critical Introduction'' (1968; rpr. Ithaca, NY: East Asia Program, Cornell University, Cornell East Asia Series. {{page|year=1996|isbn=978-1-885445-74-2|pages=}}), pp. 245–297.