Музеј Бањичког логора — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи, од којих неки имају и уметничку вредност, с обзиром да је у логору било и ликовних уметника, попут [[Александар Дероко|Александра Дарока]], [[Милош Бајић (сликар)|Милоша Бајића]], [[Бора Барух|Бора Барух]].{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Предмети изложени у музеју су донети из складишта у Земуну. Ови предмети потичу са разних страна, укључујући и оне који су пронађени приликом ословађања Бањичког логора. Међеу предмете који јединствени, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који су требали да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације са породицама.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У информативној просторији су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У информативној просторији су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовним изрази за повезивање са прошлошћу. Представљени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, у облику триптиха савременог академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала је логорску стражу у ходнику, без икаквих излгеда на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}