Књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 5:
[[Народна књижевност]] представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. [[Уметничка књижевност]] садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.
 
Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност ([[белетристика]], лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају [[Књижевна критика|књижевној критици]], [[Историја књижевности|књижевној историји]] и [[Теорија књижевности|теорији књижевности]], које заједно са [[Методологија проучавања књижевности|методологијом проучавања књижевности]] конституишу [[Наука о књижевности|науку о књижевности]].
Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика [[језик]]а. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.
Ред 25:
== Врсте књижевности ==
 
Широко је усвојена подела књижевности на три рода:
* [[lirika|лирика]], коју одликује субјективност (осечања, мишљења песника)
* [[епика]], коју одликује објективност (опис радње) и епски ликови
Ред 32:
Књижевност се може делити и на:
* [[Поезија|поезију]], где је текст обично подељен на [[Строфа|строфе]] и [[стих]]ове
* [[Проза|прозу]], где текст није никако ограничен,
* [[Драма|драму]], стил писања код драме као рода (указује се на ликове који говоре)
 
Ред 62:
{{colbegin|4}}
* Поезија
** лирска пјесма севдалинке, обредне, додолске, краљичке...;
** епска пјесма: епови и крајишнице;
** епско-лирска пјесма: баладе и романсе.
* Проза
Ред 79:
==== Поезија ====
{{Main article|Поезија}}
[[Датотека:Calligramme.jpg|thumbмини|rightдесно|250п|[[Калиграм]] [[Гијом Аполинер|Гијома Аполинера]]. Ово су типови поема у којима су написане речи аранжиране на такав начин да производе визуелну слику.]]
 
Поезија је врста књижевности у којој се текст пише у стиховима. Поезија обично садржи низ [[стилска фигура|стилских фигура]] укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Могуће је да је поезија најстарија врста књижевност. Рани примери су [[Сумер]]ски „[[Еп о Гилгамешу|Еп]] о [[Гилгамеш]]у” ([[1700. п. н. е.]]), делови Библије, и радови [[Хомер]]а.
 
Поезија је форма литературне уметности која користи [[Естетика|естетске]] и [[ритам|ритмичке]] квалитете језика да евоцира додатна значења, или алтернативе [[Проза|прозном]] привидном значењу.<ref name=oedpoetry>{{cite web|title=poetry, n.| url = http://www.oed.com/view/Entry/146552| work = Oxford English Dictionary| publisher = OUP| accessdate=13. 02. 2014.}} {{subscription required}}</ref> Поезија се традиционално разликовала од [[проза|прозе]] по томе што је била написана у [[стих]]овима;{{efn|Овај вид разликовања је компликован постојањем разних хибридних форми као што је [[прозна поезија]]<ref name=prosepoemaap>{{cite web|title=Poetic Form: Prose Poem| url = http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787| work = Poets.org| publisher = Academy of American Poets| accessdate=15. 02. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20131002221057/http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787| archive-date=02. 10. 2013|url-status=dead| df = }}</ref> и [[просиметрум]],<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981</ref> и генералније чињеницом да проза поседује ритам.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979</ref> Абрам Липски то назива „јавном тајном” да се „проза не разликује од поезије по недостатку ритма”.<ref name=lipsky>{{cite journal|last=Lipsky| first = Abram| title = Rhythm in Prose| journal = The Sewanee Review| year=1908| volume = 16| issue = 3| url = https://www.jstor.org/stable/27530906| accessdate=15. 02. 2014.| pages=277–89}} {{subscription required}}</ref>}} проза је написана у [[Реченица|реченицамареченица]]ма, поезија у [[Линија (поезија)|линијама]]; [[синтакса]] прозе је диктирана значењем, док се поезија одржава преко метрике или визуалних аспеката песме.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9</ref> Пре 19. века, поезија се обично схватила као нешто постављено у метричким линијама; сходно томе, 1658. године дефиниција поезије је „било која врста текста који се састоји од ритма или стихова”.<ref name=oedpoetry /> То је вероватно била последица утицаја [[Аристотел]]а (његове „[[Поетика (Аристотел)|Поетике]]”), „поезија” пре 19. века обично је била мање техничка ознака за стихове од нормативне категорије фиктивне или реторичке уметности.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 398">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 398</ref> Могуће је да као форма она предатора [[писменост]], при чему су најранији радови били компоновани и одржавани у оквиру оралне традиције;{{sfn|Finnegan|1977|p=66}}<ref name=magoun>{{cite journal|last=Magoun, Jr.| first = Francis P.| title = Oral-Formulaic Character of Anglo-Saxon Narrative Poetry| journal = Speculum| year=1953| volume = 28| issue = 3| jstor = 2847021| doi = 10.2307/2847021| pages=446–67}} {{subscription required}}</ref> и стога она представља најстарији вид литературе.
 
У различитим нацијама наилази се на раличите врсте поезије. У грчкој поезији стихови се ретко римују, док је у Италијанској и Француској поезији супротан случај. Генерално гледајући, у британској и немачкој поезији рима је подједнако и присутна и одсутна. Неке језике карактерише природан афинитет за дуже стихове, док је код других изражена тенденција ка краћим стиховима. Неке од ових карактеристика су условљене разликама у лексици и граматици самих језика. На пример, неки језици имају већи фонд речи које се римују, или више синонима од других. Поезија је такође укомпонована у неке врсте драме, попут опере.
Ред 91:
 
Проза је форма [[језик]]а која поседује обичну [[синтакса|синтаксу]] и [[природни говор]] уместо ритмичке структуре; у ком смислу се она, поред њеног мерења реченицама уместо линија, разликује од поезије.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9" /><ref>{{cite web|title=Glossary: P| url = http://www.wwnorton.com/college/english/litweb10/glossary/P.aspx| work = LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace| accessdate=15. 02. 2014.| last=Booth| first = Alison| last2=Mays| first2 = Kelly J. }}</ref> У погледу историјског развоја прозе, Ричард Граф напомиње да „[у случају [[Древна Грчка|античке Грчке]]] недавнА становишта наглашавају чињеницу да је формална проза релативно касно развијена, то је „изум” који је вероватно везан за [[Антика|класични период]]”.<ref name=graff>{{cite journal|last=Graff| first = Richard| title = Prose versus Poetry in Early Greek Theories of Style| journal = Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric| year=2005| volume = 23| issue = 4| jstor = 10.1525/rh.2005.23.4.303| doi = 10.1525/rh.2005.23.4.303| pages=303–35}} {{subscription required}}</ref>
* '''[[Роман]]''': дуги [[Фикција|фикциони]] прозни наратив. Блиски однос ове форме са [[Реализам (уметност)|реалним животом]] је диференцира од [[Витешки роман|витешке романтике]].<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 18">{{harvnb|Goody|2006|p=18}}</ref><ref name=brooklyn>{{cite web|title=The Novel| url = http://academic.brooklyn.cuny.edu/english/melani/cs6/novel.html| work = A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature| publisher = [[Brooklyn College]]| accessdate=22. 02. 2014.}}</ref> Термин роман се јавља у већини европских језика.<ref name=brooklyn /> У енглеском је термин проистекао из [[Романски језици|романских језика]] у касном 15. веку, са значењем „новости”; он се временом транформисао да указује на нешто ново, без прављења разлике између чињеница или фикције.<ref name=sommerville>{{harvnb|Sommerville|1996|p=18}}</ref> Мада постоје многи историјски прототипи, такозвани „романи пре романа”,<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19</ref> модерни облик романа се појавио у касно у културној историји — отприлике током осамнаестог века.<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20</ref> Иницијално предмет знатног критицизма, роман је временом попримио доминантну позицију међу литерарним формама, у погледу популарности и става критичара.<ref name=brooklyn /><ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29</ref><ref>{{Cite book|title=The Novel, Volume 2: Forms and Themes| year=2006| publisher = Princeton UPUniversity Press | location = Princeton|isbn=978-0-691-04948-9| editor-last = Moretti | editor-first = Franco Moretti| chapter = The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology| pages=31}}</ref>
* '''[[Новела]]''': у чисто квантитативном смислу, новела постоји између романа и кратке приче; издавач [[Melville House Publishing|Мелвил Хаус]] је класификује као „сувише кратка да би била роман, превише дуга да би била приповедка”.<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim| first = Taylor| title = In Praise of Short| url = http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html| publisher = [[The Daily Beast]]| accessdate=15. 02. 2014.| year=2010}}</ref> Нема прецизне дефиниције значења речи или броја страница.<ref name="Giraldi 796">Giraldi 796</ref> [[Књижевна награда|Књижевне награде]] и [[Издавачка кућа|издавачке куће]] обично имају своје сопствене арбитрарне лимите,<ref name=ripatrazone>{{cite web|last=Ripatrazone| first = Nick| title = Taut, Not Trite: On the Novella| url = http://www.themillions.com/2013/09/taut-not-trite-on-the-novella.html| publisher = [[The Millions]]| accessdate=15. 02. 2014.}}</ref> које варирају у зависности од њихових специфичних намена. Сумирајући варијабилне дефиниције новела, Вилијам Гиралди закључује „[то је форма] чијем идентитету изгледа да је суђено да буде оспораван довека”.<ref name="Giraldi 793">Giraldi 793</ref> По неким гледиштима ограничење величине производи различите стилске резултате, неки од којих су заједнички са романом или приповетком,<ref name="Giraldi 795–6">Giraldi 795–6</ref><ref name=fetherling>{{cite web|last=Fetherling| first = George | title = Briefly, the case for the novella | url = http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html | publisher = Seven Oaks Magazine | accessdate=15. 02. 2014. | year=2006|url-status=dead | archiveurl = https://archive.li/20120912031610/http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html | archivedate=12. 09. 2012. }}</ref> а други су јединствени за ову форму.<ref name=nortonolm>{{cite web|last=Norton| first = Ingrid| title = Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels| url = http://www.openlettersmonthly.com/of-form-e-readers-and-thwarted-genius-end-of-a-year-with-short-novels/| publisher = [[Open Letters Monthly]]| accessdate=15. 02. 2014.}}</ref>
* '''[[Приповетка]]''': дилема у дефинисању „кратке приче” као књижевне форме је у томе како је, или да ли је, треба разликовати од било ког кратког наратива; стога она такође има спорно порекло,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd| first = William| title = A short history of the short story| url = http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c| publisher = Prospect Magazine| accessdate=08. 03. 2014.}}</ref> који поједини извори сматрају најранијим кратким наративом (e.g. [[Библија]]), као што су рани писци приповетки (-{e.g.}- [[Едгар Алан По]]), али и модерни писци (-{e.g.}- [[Антон Чехов]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba| first = Ştefan| title = The Nature of the Short Story: Attempts at Definition | journal = Synergy | year=2010| volume = 6 | issue = 2| url = http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf| accessdate=06. 03. 2014.| pages=220–230}}</ref> Осим њене особене величине, разни теоретичари су предложили да приповетке обрађују карактеристичне теме и имају особену структуру.<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger| first = Mary| last2=Burns| first2 = Dan E. | title = Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition| journal = Modern Fiction Studies| year=1982| volume = XXVIII| issue = 6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May| first = Charles| title = The Short Story. The Reality of Artifice| year=1995| publisher = Twain| location = New York}}</ref><ref name=pratt>{{cite book|year=1994| publisher = Ohio UPUniversity Press | location = Athens| last=Pratt|first=Marie Louise| editor-last = May | editor-first = Charles May| title = The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>
 
==== Драма ====
Ред 109:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Novel, Volume 2: Forms and Themes| year=2006| publisher = Princeton UPUniversity Press | location = Princeton|isbn=978-0-691-04948-9| editor-last = Moretti | editor-first = Franco Moretti| chapter = The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology| pages=31}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Sommerville| first = C. J.| year=1996| title = The News Revolution in England: Cultural Dynamics of Daily Information| location = Oxford| publisher = OUP| pages=18}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Goody| first = Jack| title = The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture| year=2006| publisher = Princeton UPUniversity Press | location = Princeton|isbn=978-0-691-04947-2| editor-last = Moretti | editor-first = Franco Moretti| chapter = From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling| pages=18}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Finnegan| first = Ruth H.| title = Oral poetry: its nature, significance, and social context| year=1977| publisher = Indiana University Press| pages=66}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Critique of Poetics (vol. 2)| year=2005| publisher = Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0377-1| url = https://books.google.com/books?id=9dpqORJYizkC&lpg=PA538&ots=BMT4tPWAWw&dq=%22the%20best%20expression%20of%20the%20best%20thought%20reduced%20to%20writing%22&pg=PP1#v=onepage&q&f=false| author=A.R. Biswas}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The literature of ancient Sumer| year=2006| publisher = OUP| location = Oxford|isbn=978-0-19-929633-0| editor1editor-last1 = Jeremy Black | editor2editor-first1 = GrahamJeremy | editor-last2 = Cunningham | editor-first2 = Graham | editor3 = Eleanor Robson }}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Norton Anthology of Theory and Criticism| year=2001| publisher = Norton|isbn=978-0-393-97429-4| first = William E.| last=Cain| first2 = Laurie A.| last2=Finke| first3 = Barbara E.| last3=Johnson| first4 = John| last4=McGowan| first5 = Jeffrey J.| last5=Williams| editor = Vincent B. Leitch}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Eagleton| first = Terry| title = Literary theory: an introduction: anniversary edition| year=2008| publisher = Blackwell Publishing| location = Oxford|isbn=978-1-4051-7921-8| edition = Anniversary, 2nd}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Foster| first = John Lawrence | title = Ancient Egyptian Literature: An Anthology | year=2001| publisher = University of Texas Press | location = Austin | pages=xx|isbn=978-0-292-72527-0}}
* {{cite journal|last=Giraldi| first = William| title = The Novella's Long Life| journal = The Southern Review| issue = Autumn 2008| url = http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf| accessdate=15. 02. 2014.|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140222222151/http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf| archivedate=22. 02. 2014.|df=| pages=793–801}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Goody| first = Jack| title = The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture| year=2006| publisher = Princeton UPUniversity Press | location = Princeton|isbn=978-0-691-04947-2| editor-last = Moretti | editor-first = Franco Moretti| chapter = From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling| pages=18}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Preminger| first = Alex| title = The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics| publisher = US: Princeton University Press| year=1993|isbn=978-0-691-02123-2|display-authors=etal}}
* {{cite journal|last=Ross| first = Trevor| title = The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century."| journal = ELH| year=1996| volume = 63| url = https://www.ualberta.ca/~dmiall/MakingReaders/Readings/Ross%20English%20Canon.pdf| accessdate=09. 02. 2014.| doi = 10.1353/elh.1996.0019| pages=397–422}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Bonheim| first = Helmut| title = The Narrative Modes: Techniques of the Short Story| year=1982| publisher = Brewer| location = Cambridge}} An overview of several hundred short stories.
* {{cite journal|last=Gillespie| first = Gerald| title = Novella, nouvelle, novella, short novel? — A review of terms| journal = Neophilologus|date=January 1967| volume = 51| issue = 1| doi = 10.1007/BF01511303| url = https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01511303?LI=true#page-1| accessdate=06. 03. 2014.| pages=117–127}} {{subscription required}}
* {{cite web|last=Wheeler| first = L. Kip| title = Periods of Literary History| url = http://web.cn.edu/kwheeler/documents/periods_lit_history.pdf| publisher = [[Carson-Newman University]]| accessdate=18. 03. 2014.}} Brief summary of major periods in literary history of the Western tradition.
Ред 141:
{{порталбар|Књижевност}}
 
[[Категорија:Књижевност|* ]]
[[Категорија:Наука о књижевности|*]]
[[Категорија:Хуманистичке науке]]