Википедија

Музеј Бањичког логора — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 41:
Музеј чини више функционалних целина: улазна капија са наглашеним зидним платнима са леве и десне стране, плато првих порука и мали [[просценијум]] сачињен од елемената просторног обликовања читавог меморијалног комплекса.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторија која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 имана идентификованих стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Предмети изложени у меморијалној соби су донети из складишта у Земуну. Ови предмети потичу са разних страна, укључујући и оне који су пронађени приликом ослобађања Бањичког логора.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи,{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} . Међу експонатима се налази деведесет ликовних радова, од којихчега некису имајудееведесет и уметничкучетири вреднострада урађена на папиру, сукључујући обзироми дадве јесвеске, уодносно албума, логоруса билочетири и ликовнихпет уметникацртежа, попутзатим [[Александарпет Дероко|Александрарадова Дарока]],је [[Милошурађено Бајићна (сликар)|Милошакартону Бајића]],и [[Бораједан Барух|Борана Барух]].{{sfn|РТС|6лесониту. 01Већина је урађена на папиру, један је урађен тушем и два су урађена комбинованом техником: тушем и оловком. 2018}}
 
Баљички логор није био радни логор, па су затвореници осећали потребу да на неки начин испуне време, политичким, културним активностима, разонодом, писали су песме, правили рукотворине и бавили се ликовним стваралаштвом, У логору је било тридесет ликовних уметника (међу њима [[Стеван Бондаров]], [[Александар Дероко]], [[Милош Бајић (сликар)|Милош Бајић]], [[Бора Барух|Бора Барух]]), од којих је седморо стрељано и још двојица нису преживели рат. Према сачуваним подацима и сећањима на услове живота, ликовнo изражавање у логору су биле забрањене све уметничке активности и оне су строго кажњаване, неке чак и смрћу. Посебно је занимљива изјава Милоша Бајића, чији су радови најбројнији у музејској збирци. Он је након рата завршио Ликовну академију и постао реномирани сликар. Он је објаснио да је у логору просто морао да црта, и поред тога што је знао да би због тога могао да изгуби живот, те да је цртеже закопаво у земљу. Ликовни радови су одузимани затвореницима приликом претреса соба, један, вероватно мањи део, су изнели они који су током рата пуштени на слободу, а део је пронађен у логору након ослобођења.
Предмети изложени у музеју су донети из складишта у Земуну. Ови предмети потичу са разних страна, укључујући и оне који су пронађени приликом ословађања Бањичког логора. Међеу предмете који су јединствени, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који су требали да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације затвореника и њиховоих породица.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}▼
 
Ликовни предмети су у музеј дошли на различите начине, углавном као поклон преживелих логораша, или чланова породица оних који нису преживели. Излагани су више пута. Прва изложба, за коју су плакат урадили Александар Дероко и Стеван Бондарев, је организована априла 1945, у [[Павиљон Цвијете Зузорић|Павиљону Цвијете Зузорић]]. Део радова је након изложбе постао део музејске колекције и тада је оформљена Збирка бањичких радова. Музеј града Београда и Историјски архив су 1961. организовали нову изложбу под називом „Бањица 1941–1944.”. Архив је 1967. објавио књигу „Бањица”, а од 1969. када је основан музеј, радови су постали део његове сталне поставке. Године 1996 организована је изложба „Никад више”, а радови су представљани и на међународним изложбама у Музеју лепих уметности у [[Ремс]]у (1995) и у Музеју толеранције у [[Лос Анђелес]]у (1996).
 
 
 
 
▲ПредметиМеђу изложенипредмете у музејукоји су донети из складиштајединствени у Земуну. Ови предмети потичу са разних страна, укључујући и оне који су пронађени приликом ословађања Бањичког логора. Међеу предмете који су јединственимузеју, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који су требали да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације затвореника и њиховоихњихових породица.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У информативној просторији су изложени и битни подаци о историјским догађајима, документарна грађа, плакати, фотографије, везаних не само за логор, већ и за окупацију целе Србије, као и макета логора. У прошлости су читаве групе страдалника Бањичког логора у потпуности занемариване. Тако на пример, новембра 1941. нацисти су у Београду извршили једну веома обимну рацију, у којој је око 200 елитних српских интелектуалаца, као што су професори универзитета, судије, угледни политичари, 13 чланова [[САНУ|Српске академије наука]] и други јавни радници, ухапшени и доведено у логор, као таоци и гаранти мира у Србији. Један број њих је и страдао у логору.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Подаци о њиховом боравку у логору су прикупљени након допуне извршене 2001.
 
Унутрашњост музеја чини и ходник, у коме су коришћени савремени ликовнимликовни изрази за повезивање са прошлошћу. Представљени су животни пут затвореника, хапшење, ноћне прозивке, грудобран, на коме су стрељани логораши у оквиру логора, у облику триптиха[[триптих]]а савременог академског сликара Милана Бламуше, као и догађај од 11. септембра 1944. када је страдала једна од поседњих група жена доведена на стрељање, која је одлучила да погине у борби и напала је логорску стражу у ходнику, без икаквих излгедаизгледа на успех.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}}
 
Музеј Бањички логор је регистрован као [[споменик културе]] 1984. године.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
Линија 62 ⟶ 69:
* {{cite video|ref={{harvid|РТС|6. 01. 2018}}|title=Бањички логор|publisher=РТС|date=6. 01. 2018|url=https://www.youtube.com/watch?v=yxQbthmzZt0}}
* {{cite video|ref={{harvid|title=Бањички логор|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}|publisher=РТС — Београдска хроника Јутарњи програм|date=15. 03. 2017|url=https://www.youtube.com/watch?v=lIIjyDg_Eic}}
 
 
 
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Музеј_Бањичког_логора”