Википедија

Музеј Бањичког логора — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 41:
Музеј чини више функционалних целина: улазна капија са наглашеним зидним платнима са леве и десне стране, плато првих порука и мали [[просценијум]] сачињен од елемената просторног обликовања читавог меморијалног комплекса.{{sfn|Живковић|2018|p=6}}
 
Унутрашњост Музеја се састоји од две просторије, меморијалне и информативне. Меморијални део музеја је просторија која је реконструисана према познатим елементима и сећањима преживелих, са зидним површинама обрађеним према просечном аутентичном стању.{{sfn|Живковић|2018|p=6}} Стање у собама се мењало током рата, у зависности од категорије затвореника. До половине 1942. године у собама није било дрвених лежејева, спавало се искључиво на поду, чак и у зимским условима. У меморијалној соби је постављен списак са 4.200 имана идентификованих стрељаних затвореника, који су страдали у Београду и околини, по азбучном реду. Музеј поседује и књигу затвореника Бањичког логора у којој су записани и други лични подаци о затвореницима, као што су занимање, порекло, место боравка, родитељи.{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} Предмети изложени у меморијалној соби су донети из складишта у Земуну. Ови предметиОни потичу са разних страна, укључујући и онепредмете који су пронађени приликом ослобађања Бањичког логора.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
 
У другој просторији, у хоризонталним и вертикалним витринама, као и на зидовима су изложене материјална заоставштина,{{sfn|Живковић|2018|p=6}} аутентични предмети затвореника, ручни радови и цртежи,{{sfn|РТС|6. 01. 2018}} . Међу експонатима се налази деведесет ликовних радова, од чега су дееведесет и четири рада урађена на папиру, укључујући и две свеске, односно албума, са четири и пет цртежа, затим пет радова је урађено на картону и један на лесониту. Већина је урађена на папиру, један је урађен тушем и два су урађена комбинованом техником: тушем и оловком.
Ред 47:
Баљички логор није био радни логор, па су затвореници осећали потребу да на неки начин испуне време, политичким, културним активностима, разонодом, писали су песме, правили рукотворине и бавили се ликовним стваралаштвом, У логору је било тридесет ликовних уметника (међу њима [[Стеван Бондаров]], [[Александар Дероко]], [[Милош Бајић (сликар)|Милош Бајић]], [[Бора Барух|Бора Барух]]), од којих је седморо стрељано и још двојица нису преживели рат. Према сачуваним подацима и сећањима на услове живота, ликовнo изражавање у логору су биле забрањене све уметничке активности и оне су строго кажњаване, неке чак и смрћу. Посебно је занимљива изјава Милоша Бајића, чији су радови најбројнији у музејској збирци. Он је након рата завршио Ликовну академију и постао реномирани сликар. Он је објаснио да је у логору просто морао да црта, и поред тога што је знао да би због тога могао да изгуби живот, те да је цртеже закопаво у земљу. Ликовни радови су одузимани затвореницима приликом претреса соба, један, вероватно мањи део, су изнели они који су током рата пуштени на слободу, а део је пронађен у логору након ослобођења.
 
Ликовни предмети су у музеј дошли на различите начине, углавном као поклон преживелих логораша, или чланова породица оних који нису преживели. Излагани су више пута. Прва изложба, за коју су плакат урадили Александар Дероко и Стеван Бондарев, је организована априла 1945, у [[ПавиљонУметнички Цвијетепавиљон Зузорић„Цвијета Зузорић”|Павиљону Цвијете„Цвијета ЗузорићЗузорић”]]. Део радова је након изложбе постао део музејске колекције и тада је оформљена Збирка бањичких радова. Музеј града Београда и Историјски архив су 1961. организовали нову изложбу под називом „Бањица 1941–1944.”. Архив је 1967. објавио књигу „Бањица”, а од 1969. када је основан музеј, радови су постали део његове сталне поставке. Године 1996 организована је изложба „Никад више”, а радови су представљани и на међународним изложбама у Музеју лепих уметности у [[Ремс]]у (1995) и у Музеју толеранције у [[Лос Анђелес]]у (1996).
 
 
 
 
Међу предмете који су јединствени у музеју, спадају фигурице које су затвореници правили од хлеба, докторска торбица Ракеле Мицић, писма која су затвореници писали на папиру за дуван. Писма су писана ситним краснописом и предавана су оним затвориницима који су требали да буду транспортовани из логора. Такви затвореници су дискретно бацали писма по улици у пролазу. Током окупације се знало да ко пронађе писмо на коме је уписана адреса има обавезу да га однесе на ту адресу, јер је за многе то био једини начин комуникације затвореника и њихових породица.{{sfn|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}
Линија 69 ⟶ 66:
* {{cite video|ref={{harvid|РТС|6. 01. 2018}}|title=Бањички логор|publisher=РТС|date=6. 01. 2018|url=https://www.youtube.com/watch?v=yxQbthmzZt0}}
* {{cite video|ref={{harvid|title=Бањички логор|РТС — Београдска хроника|15. 03. 2017}}|publisher=РТС — Београдска хроника Јутарњи програм|date=15. 03. 2017|url=https://www.youtube.com/watch?v=lIIjyDg_Eic}}
* {{cite journal|ref=harv|title= Ликовни радови затовореника у Логору на Бањици|first=Ангелина|last=Банковић|url=https://www.academia.edu/18842266/Likovni_radovi_zatvorenika_u_logoru_na_Banjici}}
 
 
[[Категорија:Музеји у Београду]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Музеј_Бањичког_логора”