Википедија

Ада Циганлија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
м Поправљено 5 веза; Уклоњена веза: Западна Србија користећи Dab solver
Ред 318:
=== Порекло имена ===
 
Неки хроничари назив Аде Циганлије проналазе у сложеници [[Келти|келтских]] речи ''синга'' (острво) и ''лиа'' (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће у каснијој транскрипцији настати реч ''циганлија''.<ref name="адплажа"/><ref name="mladenmladenovic99"/> Ада је као ретко природно богатство била запажена још од [[Карађорђе Петровић|Карађорђа Петровића]] и кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], па је [[1821]]. проглашена „беглуком“ односно државним добром. Неки верују да реч циганлија има порекло од [[Роми|Цигана]], који су живели на тадашњем острву све до Аустријског преузимања Београда.<ref>{{cite book|title=Srpski etnografski zbornik|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=CWdUAAAAYAAJ|year=1903|publisher=Akademija|p=944}}</ref><ref>{{cite book|author=Tatomir P. Vukanović|title=Romi (Cigani) u Jugoslaviji|url=https://books.google.com/books?id=00oZAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Nova Jugoslavija|p=17}}</ref><ref>{{cite book|author=Srboljub Đ Stamenković|title=Географска енциклопедија насеља Србије: А-Ђ|url=https://books.google.com/books?id=WXAtAQAAIAAJ|year=2001|publisher=Универзитет у Београду. Географски факултет|isbn=978-86-82657-13-2|p=190}}</ref> [[Италија]]нски назив за тадашње острво је ''Isola degli Zingari'', а први пут се тај назив помиње 1688. године.<ref>{{cite book| last = Becattini | first = Francesco |title=Storia ragionata dei Turchi|url=https://books.google.com/books?id=rpUFrfvFwkgC&pg=PA230|year=1788|publisher=per Francesco Pitteri, e Francesco Sansoni|p=230}}</ref> Картограф Вићенцо Коронели из [[Венеција|Венеције]] уцртао је два острва на реци Сави, испод Београда и уписао [[италија]]нски назив ''Isola degli Zingari'' на мапи данашње Аде Циганлије. Ђакомо Кастели да Вињола, [[Картографија|картограф]] војводе од [[Мантова|Мантове]] одрадио је карту која је штампана у [[Рим]]у и објављена 1689. године уз одобрење [[Ватикан]]а и на њој Ада Циганлија носи име ''Isola degli Zingari''.
 
Немачки назив за Аду Циганлију је ''Zigeuner-Insel'' и она се на картама и у списима тако помиње први пут 1714. године.<ref>{{cite book|title=Glücks- und Unglücksfälle der Haupt-Vestung Belgrad oder Griechisch-Weissenburg|url=https://books.google.com/books?id=8wpDAAAAcAAJ&pg=PT15|year=1717|p=15}}</ref> Изворни топоним је могао бити сингалиа, преузет од речи [[Сингидунум]].<ref>{{cite book| last = Paunović | first = Marinko |title=Beograd: večiti grad|url=https://books.google.com/books?id=ZkoBAAAAMAAJ|year=1968|publisher=N.U. Svetozar Marković|p=41}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] острво је названо Српска ада.<ref>{{cite book| last = Božić | first = Sofija |title=Istorija i geografija: susreti i prožimanja|url=https://books.google.com/books?id=IhwkBgAAQBAJ&pg=PA489|year=2014|publisher=Институт за новију историју Србије|isbn=978-86-7005-125-6|p=489}}</ref><ref name="ђсјјбу8јј9">{{cite web|title=Ada Ciganlija: Duga istorija „gradskog mora“|url=https://www.danas.rs/beograd/ada-ciganlija-duga-istorija-gradskog-mora/|website=danas.rs|date=31. 7. 2019}}</ref>
Ред 351:
 
[[Датотека:Vojska_Ada_Ciganlija.jpg|мини|350п|''Српска војска на Ади Циганлији током [[Први светски рат|Првог светског рата]]'']]
Када је [[Аустроугарска]] објавила рат [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] и тако покренула [[Први светски рат]], српске снаге су се рашириле по острву Ада Циганлија како би спречиле Аустријанце да га користе као полазну тачку за улазак у Србију. Уследиле су две велике битке, 22–24. септембра [[1914]]. и септембра [[1915]]. године. У настојању да искористи повлачење српске војске из Срема у [[септембар|септембру]] [[1914]]. године, аустроугарски поручник и генерал Касимир вон Лутгендорф одлучио је да нападне Србију преко Саве (Циганлије и Међице), након чега је уследила операција искрцавања на српској страни реке, освајање насеља [[Баново Брдо]] и [[Топчидер]], а затим, западним путем, уласка у центар Београда. Напад је почео [[22. септембар|22. септембра]] [[1914]]. године када је прва група аустроугарске војске покушала да се искрца на јужни врх Аде Циганлије.{{sfn|Група|2018|p=19}} Локација је брањена из бункера, преко реке у макишкој шуми.{{sfn|Поповић|2000|p=23}} Под јаком ватром, Аустријанци су се искрцали на север, у област коју Срби нису ни бранили јер је то била равничарска мочвара и сматрало се да се Аустријанци тамо неће искрцати. Тако су Аустријанци успешно дошли на острво без много отпора. Мајор [[Добривоје Мојсиловић]], вршилац дужности команданта Адине одбране, покушао је да присили Аустријанце да се повуку преко реке. У борбу је послат српски резервни састав, а мајор Мојсиловић, који је рањен, замењен је мајором [[Светомир Ђукић|Светомиром Ђукићем]]. Након неколико борби, војске су се сукобиле „прса у прса”, а Срби су протерали Аустријанце на северни врх Аде Циганлије. За то време, иза српских леђа, [[аустроугарска војска]] је искрцала још војника из правца [[Ада Међица|Аде Међице]], тако да су српске снаге завршиле опкољене.{{sfn|Поповић|2000|p=24}} Успели су да побегну, али су до тада били нападнути од стране нових аустријских снага. Срби су се повукли на најисточнији део острва и ту направили ровове. Аустријанци су се након тога приближили рововима [[СрпскаВојска војскаКраљевине Србије|српске војске]], али су се ипак на крају повукли.<ref name="ословођењебгд9">{{cite web|title=Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/Beograd%201918%20katalog%20%20res.pdf|website=arhiv-beograda.org|accessdate=7. 7. 2019}}</ref>
 
Како је аустријска војска имала проблема са инвазијом на [[Западна Србија|западну Србију]] и нападом на [[Шабац]], [[Аустроугарска|аустроугарски]] [[генерал пјешадије|генерал пешадије]] [[Алфред Краус]] затражио је од команданта снага за цели Балкан, [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]] да му пошаље два пука Касимира вон Лутгендорфа. Поћорек се није само сложио, већ је наредио Лутгендорфу да преусмери све снаге у [[Шабац]]. Аустроугарска војска се повукла [[24. септембар|24. септембра]] [[1914]]. године, а српска војска их је пратила како би били сигурни да то није још један трик.{{sfn|Група|2018|p=20}}<ref name="ђсјјбу8јј9"/> Срби су изгубили једног официра и 17 војника, док је аустроугарска војска изгубила 4 официра и 310 војника.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Bogdanović | first = Branko | title = Čast srpskih oficira | newspaper = [[Politika]]-Magazin, No. 1031 | pages = 28–29 | language = Serbian | date = 2 July 2017| url = }}</ref><ref>''Srpska porodična enciklopedija'', vol., Politika NM & Narodna knjiga, Belgrade, 2006 {{ISBN|86-331-2730-X|}}</ref>
 
На острву је наредне године било битака, са дугим мирним периодима између, пре него што се немачка војска умешала и почела да без престанка дејствује по острву, крајем септембра 1915. године, када су се Срби повукли са острва. Српски губици су били тешки, претварајући Аду Циганлију у отворено гробље, која је тада названа „Острво смрти”.<ref name="ciganlija">{{Citation | last = | first = | author = | title = Ciganlija, nekada ostrvo smrti, danas je raj veselih kupača| newspaper = [[Politika]] | pages = | language = Serbian | date = 1936| url = }}</ref><ref name="екапија939"/>
Ред 390:
Ада Циганлија је несумњиво један од централних еколошких пунктова, јер захваљујући благотворној комбинацији утицаја водених површина и шумских комплекса има необично специфичну [[микроклима|микроклиму]], која се одликује повећаном влажношћу ваздуха и нешто нижим летњим дневним температурама у односу на остале делове Београда. Станиште шума на Ади Циганлији припада цено-еколошкој групи шума беле врбе и топола (''Salicion albae'') на неразвијеним семи-глејним земљиштима. На Ади су и издвојене следеће шумске заједнице: заједница [[црна јова|црне јове]], заједница шашева и [[бела врба|беле врбе]], заједница пољског јасена и [[дремовац|дремовца]], заједница [[храст лужњак|лужњака]] и пољског јасена, заједница [[бадемаста врба|бадемасте врбе]], заједница [[бела врба|беле врбе]], заједница топола и беле врбе, заједница црне тополе, заједница беле и црне тополе, заједница пољског јасена и веза, заједница беле тополе, заједница лужњака и топола, заједница лужњака и беле тополе, заједница лужњака и ђурђевка и заједница лужњака и граба. Присутна је и ливадска вегетација.<ref>Јовановић, Б., Вукичевић, Е., Радуловић, С. (1984): Првобитна, постојећа и потенцијална природна вегетација Аде Циганлије са околином и вегетацијске карте. Гласник Шумарског факултета серија 63. Београд. (4—35)</ref><ref name="екапијашума89">{{cite web|title=Пошумљавања у ЈП Ада Циганлија|url=http://www.srpskosumarskoudruzenje.org.rs/pdf/sumarstvo/2013_3-4/sumarstvo2013_3-4_rad10.pdf|website=srpskosumarskoudruzenje.org.rs|access-date=6. 7. 2019}}</ref>
 
Средином [[20. век]]а вегетација Аде Циганлије је битно обогаћена садњом америчке [[Топола (дрво)|тополе]] и зеленог јасена.<ref name="ада92ххгjj9"/> Најдивљији делови прекривени су некултивисаном вегетацијом, што отежава пролаз, али и подстиче истраживачку страст и авантуристички дух полуострва. Ада Циганлија обилује животињским светом, при чему су најбројније заједнице птица, посебно угрожених малих вранаца, те [[Патка глувара|дивљих патака]] и [[Галебови|галеб]]ова, али и [[фазан]]а и [[obična prepelica|препелица]]. Ада Циганлија је такође једно од ретких „градских“ места где још увек у природи можете видети [[Срна|срну]] или [[зец]]а. За љубитеље риболова, на полуострву налази се [[Ада Сафари]].<ref name="ада92ххгjj9">{{Cite web|url=http://www.adaciganlija.rs/page/home/ci/about.html | title = Ада Циганлија: О Ади | accessdate=8. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131009052526/http://www.adaciganlija.rs/page/home/ci/about.html |archive-date=9. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref>
 
У периоду од јула до децембра 2013. године посађене су 163 саднице пољског јасена, на површини од 0,40 ha у туристичко—рекреативном делу Аде Циганлије.<ref name="екапијашума89"/><ref>Алексић, П. (2005): Стање храстових шума којима газдује ЈП“Србијашуме“. Шумарство бр.3. УШИТС. Београд (стр.155-170)</ref>
Ред 396:
На Ади Циганлији срећу се и угрожене врсте птица, међу којима је посебно значајан [[мали вранац]] који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде. Са исушивањем [[Панчевачки Рит|Панчевачког рита]] ова врста је практично изумрла у околини [[Београд]]а, да би се тек пола века касније вратила.<ref name="mvranac">{{cite web|title=Градња моста на Ади угрожава мале вранце|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/108350/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%90%D0%B4%D0%B8-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=19. 10. 2009}}</ref> У категоризацији врста европских потреба заштите (SPEC) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповољним статусом заштите у [[Европа|Европи]]. У Србији је заштићен као природна реткост, а Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта.<ref name="adauredba928">{{cite web|title=Most preko Ade Ciganlije|url=http://www.pegazet.ag.rs/zanimljivosti/mostovi_u_beogradu/strana4/|website=pegazet.ag.rs|accessdate=7. 7. 2019}}</ref>
 
Ада Циганлија има јединствен [[екосистем]], стварајући оазу у урбаном подручју. Већина полуострва је пошумљена. Првобитну, густу [[Лишћарске листопадне шуме|листопадну шуму]] чине углавном [[храст]]ови, [[Брест (биљка)|брест]]ови, [[breza|брезе]] и [[vrba|врбе]].<ref name=ada/> Већина шума на острву је заштићена, укључујући читав централни, северни и западни део. Ови делови полуострва су потпуно дивљи са необрађеном вегетацијом и имају веома мало или нимало људског присуства, што Аду Циганлију чини јединственом у поређењу са другим европским градским острвима и полуострвима.<ref name=beo/>
 
Део централног шумовитог комплекса Аде проглашен је [[Зaштићено станиште Гљиве на Ади Циганлији|заштићеним стаништем Гљиве на Ади Циганлији]]. Њено подручје раста од 21,25 ha сврстано је у III категорију, као заштићено станиште локалног значаја.<ref name="ada99">{{cite web|title=Флора и фауна Аде Циганлије|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/flora-i-fauna/|website=adaciganlija.rs|accessdate=3. 7. 2019}}</ref> На Ади Циганлији пописано је 250 врста [[гљиве|гљива]], од којих су многе на листама ретких у [[Србија|Србији]] и на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Ада Циганлија једино је станиште гљиве ''Myriostoma'' у Србији, која је строго заштићена, а простор који настањује проглашен је спомеником природе. Поред гљиве ''Myriostoma'', статус строге заштите на Ади Циганлији имају и гљиве ''Geastrum melanocephalum'' и ''Rhodotus palmatus''.<ref name="adauredглљиве8">{{cite web|title=Gljive Ade Ciganlije|url=http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/gljive-ade-ciganlije|publisher=turistickiklub.com|accessdate=8. 7. 2019}}</ref><ref>{{Citation | last = | first = | last = Vukasović | first = Vladimir | title = Prestonica dobija još devet prirodnih dobara | newspaper = Politika | pages = | language = Serbian | date = 9 June 2013 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/260268/Prestonica-dobija-jos-devet-prirodnih-dobara}}</ref><ref name="ада92ххг">{{cite web|title=Ада Циганлија|url=https://belgrade-beat.rs/deo-grada/ada-ciganlija|website=belgrade-beat.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref><ref name="ада92гљиве">{{cite web|title=О заштити станишта на Ади Циганлији поводом обележавања Светског дана вода|url=http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=248|website=zzps.rs|accessdate=6. 7. 2019}}</ref><br>Неке од врста гљива пописаних на Ади Циганлији су: ''Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis, Agrocybe dura, Boblitius vitellinus, Bovista plumbea, Calocera comea, Climacodon septentrionalis, Dacrymysec stillatus, Entoloma ameides, Funalia trogii, Geastrum sessile, Helvella elastica bull., Inonotus hispidus, Kavinia himantia, Laccaria laccata'' и ''Lepista nuda''.<ref name="adauredглљиве8"/>
 
Поред бројних [[водоземци|водоземаца]] и [[инсекти|инсеката]], Аду Циганлију настањује и неколико врста сисара, који су опстали, упркос претварању острва у полуострво у урбаном подручју. На полуострву живе лисице, зечеви и срне.<ref name=beo/> На Ади Циганлији је од 2006. године у екосистем уведена нова популација од 60 зечева и 100 фазана.<ref name="ada92"/> [[Датотека:Gljive Ade Ciganlije sign.jpg|мини|300п|''[[Зaштићено станиште Гљиве на Ади Циганлији]]'']]
 
Птице пописане на полустрву укључују [[вивак|вивке]], [[Патка глувара|патке глуваре]], [[препелица|препелице]] и [[фазан]]е. Птице које настањују Аду Циганлију током гнежђења укључују врсте као што су [[велика сеница]], [[плава сеница]], [[дугорепа сеница]], [[бргљез]], [[зелена жуна]], [[велики детлић]], [[златна вуга]], [[црнокапа грмуша]], [[славуј]], [[зеба]], [[сива врана]], [[сврака]], [[Врапци (породица)|врабац]] [[голуб гривнаш]], [[домаћи голуб]], [[бела плиска]] и [[сеоска ласта]].<ref name="ada99"/>
Ред 423:
На Ади Циганлији налазе се тениски комплекси који су окружени пикник простором, отвореним спортским игралиштима и бициклистичком стазом. Укупно постоји пет отворених тениских терена и тениска хала, која је отворена 2010. године, а простире се на 1000 m<sup>2</sup>.<ref name="sport10">{{cite web|title=Ада Циганлија: Тенис|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/tenis/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref> Поред тениског комплекса, на Ади Циганлији се налази и национални бадминтон центар, са пет професионалних терена.<ref name="sport12">{{cite web|title=Ада Циганлија: Бадминтон центар|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/badminton-centar/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref>
 
На Ади Циганлији је и седиште [[Кајакашки савез Србије|Кајакашког савеза Србије]], где је до сада одржано пет светских првенства и неколико европских у кајаку и кануу.<ref name="sport13">{{cite web|title=Ада Циганлија: Кајак|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/kajak/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref> На Савском језеру такође, један од најистакнутијих спортова је [[веслање]], где је 1932. године одржано [[Европско првенство у веслању 1932.|Европско првенство у веслању]], које је отворио [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар Карађорђевић]].<ref name="sport1shjj">{{cite web|title=Сава не угрожава Европско првенство у веслању|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/293594/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B5-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D1%83|website=[[Политика (новине)|Полтика]]|date=19. 5. 2014}}</ref> Под покровитељством краљице [[Марија Карађорђевић]], 1936. године основан је веслачки клуб „Београд”.
 
Ада Циганлија данас је седиште Веслачког савеза Србије, и ватероло клубова [[ВК Графичар|Графичар]], [[ВК Партизан|Партизан]] и [[ВК Црвена звезда|Црвена звезда]].<ref name="sport1sh">{{cite web|title=Ада Циганлија: Веслање|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/veslanje/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref><ref name="sport1sh9">{{cite web|title=Веслачки савез Србије|url=http://serbian-rowing.org.rs/portal/source/zzz%20Izmene%20konkursne%20dokumentacije.pdf|website=serbian-rowing.org.rs|accessdate=7. 7. 2019}}</ref>
Ред 463:
== Саобраћај ==
 
До Аде Циганлије саобраћа велики број превоза које обезбеђује [[Градско саобраћајно предузеће Београд]]. Поред полуострва пролазе аутобуске линије 23, 37, 51, 52, 53, 55, 56, 56Л, 57, 58, 85, 87, 88, 89, 91, 92, 511, 551, 553, 860, 860е и линија 861А, док трамвајске линије 12 и 13 такође саобраћају релативно близу. Због све већег броја посетилаца, ГСП Београд је увео сезонске аутобуске линије, посебно намењене за превоз до Аде Циганлије из удаљених делова Београда, линију Ада 1 ([[Трг републике (Београд)|Трг Републике]]—[[Видиковац (Раковица)|Видиковац]]), Ада 2 ([[Земун]]—Ада Циганлија), Ада 3 ([[Коњарник (Београд)|Коњарник]]—Ада Циганлија), Ада 4 ([[Миријево]]—Ада Циганлија) и линију Ада 5 ([[Бежанијска коса]]—Ада Циганлија).<ref>{{Cite web|url=http://www.bgdnovine.com/bgd/index.php?option=com_content&view=article&id=403:beoinfo-vesti&catid=103:beoinfo&Itemid=326 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090510073152/http://www.bgdnovine.com/bgd/index.php?option=com_content&view=article&id=403%3Abeoinfo-vesti&catid=103%3Abeoinfo&Itemid=326 |url-status=dead |archive-date=2009-05-10 |title=Počinju sa radom sezonske linije do Ade Ciganlije|date=18. 6. 2008 |accessdate=23. 08. 2008 |work=BgdNovine |language=sr }}</ref> Од [[Блок 70|Блока 70]] и [[Блок 45|Блока 45]] на Новом Београду у летњој сезони могуће је доћи чамцем до Аде Циганлије.<ref name="превозада92">{{cite web|title=Rečni saobraćaj|url=http://www.beograd.rs/lat/zivot-u-beogradu/1631-recni-saobracaj/|website=beograd.rs|access-date=8. 7. 2019}}</ref> Бициклом је могуће доћи до полуострва стазом уз десну обалу Саве од [[Ушће (Нови Београд)|Ушћа]] и [[Спортски центар Милан Гале Мушкатировић|спортско рекреативно пословног центра "Милан Гале Мушкатировић"]], као и из правца [[Новобеоградски блокови|новобеоградских блокова]].<ref name="gladaјјјјјј9">{{cite web|title=Ада Циганлија - како до нас?|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/kako-do-nas/|website=adaciganlija.rs|accessdate=5. 7. 2019}}</ref>
 
На улазу у Аду Циганлију налази се паркинг-простор за хиљаду возила и марина у [[Градска општина Чукарица|чукаричком]] рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова.<ref name="ада92ххгjj9"/> У оквиру марине постоји јавна чесма, роштиљ, паркић за децу, клупе за одмор и тоалет, а њен тренутни капацитет је 520 везова.<ref name="gladaј9јј9">{{cite web|title=Марина и приобаље|url=https://www.adaciganlija.rs/o-nama/marina-i-priobalje/|website=adaciganlija.rs|accessdate=5. 7. 2019}}</ref> Са макишке стране полуострва налази се велики паркинг.<ref name="gladјјјaј9јј9">{{cite web|title=Gde parkirati na Adi Ciganliji. možete da platite, a može i džabe|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/gde-parkirati-na-adi-ciganliji-mozete-da-platite-a-moze-i-dzabe-imate-cetiri/spxlm77|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=25. 6. 2017}}</ref>
Ред 506:
 
== Референце ==
{{reflist|colwidth=30em}}
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ада_Циганлија”