Википедија

Азерски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 16:
}}
 
'''Азерски''' или '''азербејџански језик''' ({{јез-азе|Azəri, آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили}}) је [[Туркијски језици|туркијски језик]] којим се углавном говори у [[Азербејџан]]у и северозападном [[Иран]]у.<ref>Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). ''[https://books.google.fr/books?id=YB1UWaDMCKcC Turkic-Iranian Contact Areas]''. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.</ref><ref>{{Cite news|title=Iran's Ethnic Azeris And The Language Question|url = http://www.rferl.org/content/Irans_Ethnic_Azeris_And_The_Language_Question/2103609.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date=19. 7. 2010|accessdate=24. 1. 2016|first = Abbas|last=Djavadi}}</ref><ref>{{Cite web|title=AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica|url = http://www.iranicaonline.org/articles/azerbaijan-viii|website = www.iranicaonline.org|accessdate=24. 1. 2016|last=electricpulp.com}}</ref> Поред тога, говорници овог језика живе у [[Турска|Турској]], [[Ирак]]у, [[Грузија|Грузији]], [[Јерменија|Јерменији]], областима [[Русија|Русије]] на Кавказу и у дијаспори (највише [[Немачка]]). Азерски језик је близак сродник [[Турски језик|турског језика]]. Развио се у [[18. век]]у.
 
Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу [[phonology|фонологије]], [[lexicon|речника]], [[morphology (linguistics)|морфологије]], [[syntax|синтаксе]], и [[loanwords|позајмљеница]].<ref>{{Cite news|url=https://www.ethnologue.com/language/azj|title=Azerbaijani, North|work=Ethnologue|accessdate=27. 10. 2018|language=en|quote=Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani}}</ref> -{ISO 639-3}- групише ова два језика као „макројезик”.<ref>[https://www.ethnologue.com/language/aze Ethnologue], [https://iso639-3.sil.org/code/aze ISO 639-3]</ref> Северни азерски има званичан статус у [[Republic of Azerbaijan|Републици Азербејџан]] и [[Дагестан]]у ([[Federal subjects of Russia|федералним субјектима]] [[Русија|Русије]]) док јужни азерски нема званични статус у у [[Azerbaijan (Iran)|Ирану]], где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама [[Georgia (country)|Грузије]] и [[Turkey|Турске]] и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.
Ред 29:
 
== Распрострањеност ==
Азерски језик је подељен у два главна [[Дијалект|дијалектадијалект]]а: северни и јужни.<ref>http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azj „Северноазербејџански“</ref><ref>http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azb „Јужноазербејџански“</ref> Северни азерски је званичан језик Азербејџана. Њиме говори око 8,15 милиона људи у Азербејџану, 300.474 у [[Грузија|Грузији]], 282.713 у Русији (90% њих у Дагестану), 84.590 у [[Јерменија|Јерменији]] и 78.460 у [[Казахстан]]у.<ref>Helmut Glück: ''Metzler Lexikon Sprache'', S. 57</ref> Јужни азерски говори 14 до 17 милиона људи у северозападном Ирану, што чини 20–24 % укупног становништва Ирана. Неки дијалекти азерског су веома блиски [[Туркменски језик|туркменском]] и [[Узбечки језик|узбечком језику]].
 
== Алфабети ==
Овде је дат упоредни приказ 3 алфабета која се користе за писање азерског језика.
 
{| align="centre"
Ред 136:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Sinor|first=Denis|title=Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus|year=1969|publisher=Bloomington|isbn=978-0-87750-081-0|url=https://books.google.com/books?id=vn-xZ3O1G-cC&pg=PA71#v=onepage&q&f=false|pages=71-96}}
* {{citation|last=Mokari|first=Payam Ghaffarvand|last2=Werner|first2=Stefan|year=2016
|title=An acoustic description of spectral and temporal characteristics of Azerbaijani vowels
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Азерски_језик”