Азија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Природна богатства: правопис, козметика
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 20:
Азија је континент са најразличитијом вегетацијом која се креће од стално залеђене земље ([[пермафрост]]а) у [[Сибир]]у до [[џунгла|џунгли]] у југоисточној Азији. Поред екстремних климатских услова у [[тундра]]ма, [[пустиња]]ма и тропским кишним шумама, у њој се налазе и све остале познате вегетацијске зоне. Друга специфичност Азије је да се у њој налази највећи број међуконтиненталних држава на свијету, било да се ради о азијском дијелу тих држава или територијама азијских држава на другим континентима. У те државе спадају Русија, [[Казахстан]], [[Индонезија]], [[Јапан]], [[Египат]], [[Грчка]] и [[Турска]].
 
Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише [[планина|планине]] на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком [[Вулкан|вулканскомвулкан]]ском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће [[Висораван|висоравни]], велике [[Низија|низије]] и читава подручја без одводњавања ка мору. И [[клима]] Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.
 
== Географски положај ==
Ред 70:
Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог [[Индијски океан|Индијског океана]]. Зато у овом подручју влада изразита [[континентална клима]]. У пределима који су отворени према [[Индијски океан|Индијском]] и [[Тихи океан|Тихом океану]] влада [[тропска монсунска клима|монсунска клима]] што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у [[Југозападна Азија|Југозападној Азији]] је сува, [[Суптропска клима|суптропска]]. Крајњи [[Јужна Азија|југ Азије]], а нарочито острва спадају у прави [[тропи|тропски појас]]. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетација, која је последица природних услова је знатно измењена.
 
Од [[Индонезија|Индонезије]] до [[Шри Ланка|Шри Ланке]] се простире увек зелени, влажни тропски појас. У крајевима где због монсунске климе владају дуже суше, расту листопадне „монсунске шуме“. Још сувља подручја, заклоњена од [[Монсун|монсунских ветрова]], налазе се под [[Савана|саванамасавана]]ма и [[Степа|степамастепа]]ма. У [[Југозападна Азија|југозападној Азији]], због суше, преовлађују суве [[степа|степе]], [[Полупустиња|полупустиње]] и [[Пустиња|пустиње]]. Једино је дуж средоземних обала и у [[Оаза|оазамаоаза]]ма вегетација бујнија.
 
== Природна богатства ==
Ред 170:
== Историја ==
{{посебан чланак|Историја Азије}}
Име континента се код азијских староседелаца и античких грчких писаца односило се само на острво источно од [[Каспијско језеро|Каспијског језера]].
 
Историја Азије се може посматрати као одвојене историје неколико периферних обалских региона: [[источна Азија|источне Азије]], [[јужна Азија|јужне Азије]], [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]] и [[Блиски исток|Блиског истока]], повезане унутрашњим средњеазијским степама. Обалске периферије су биле домовина неких најстаријих познатих цивилизација, а свака од њих се развијала око плодних речних долина. Цивилизације [[Месопотамија|Месопотамије]], [[долина Инда]] и [[Хуангхе|Хоангхоа]] деле многе сличности. Те цивилизације су можда размењивали технологије и идеје као што су [[математика]] и [[точак]]. Други проналасци, као што су [[писмо]], чини се да су се развили независно у свакој области. Градови, државе и царства су се развијале у овоим долинама.
Ред 604:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv |title = National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher= National Geographic Society |isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."
* {{Cite book| ref=harv | title = The myth of continents: a critique of metageography |first=Martin W. | last=Lewis|first2= Kären | last2=Wigen|publisher=University of California Press |year=1997|isbn=978-0-520-20743-1| location=Berkeley and Los Angeles}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Ventris|first=Michael| first2=John | last2=Chadwick| title = Documents in Mycenaean Greek | edition=2nd |year=1973| location=Cambridge | publisher=University Press}}
* -{Higham, Charles. ''Encyclopedia of Ancient Asian Civilizations''. Facts on File library of world history. New York: Facts On File, 2004.}-
* {{Cite book| ref=harv | last=Kamal|first=Niraj|title = Arise Asia: Respond to White Peril|location=New Delhi|publisher=Wordsmith|year=2002|isbn=978-81-87412-08-3|pages=}}
* -{Kapadia, Feroz, and Mandira Mukherjee. ''Encyclopaedia of Asian Culture and Society.'' New Delhi: Anmol Publications, 1999.}-
* -{Levinson, David, and Karen Christensen. ''Encyclopedia of Modern Asia''. New York: Charles Scribner's Sons, 2002.}-
* {{Cite book| ref=harv|author =Bhagwat S.B.|title = Foundation of geology|publisher = Global Vision Publishing Ho|year=2009|volume =1|isbn=978-81-8220-275-7||pages=218}}
* {{Cite book| ref=harv|author =Duka C.|title = World Geography|publisher = Rex Bookstore, Inc|year=2007|isbn=978-971-23-4696-5||pages=218}}
* {{Cite book| ref=harv| last =П Кондрашов | first =Кондрашов А. П.|title = Новейшая книга фактов: для самых умных и любознательных в вопросах и ответах : в 3-х томах|publisher = RIPOL classic|year=2008|volume =1|isbn=978-5-386-00347-0||pages=494}}
* {{Cite book| ref=harv| last =О Чубарьян | first =Чубарьян А. О.|title = Российский европеизм|location =М.|publisher = ОЛМА-ПРЕСС|year=2005|isbn=978-5-224-05369-8||pages=416}}
{{refend}}
 
Ред 638:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Азија|* ]]
[[Категорија:Континенти|Азија]]
[[Категорија:Азија|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Азија