Акрециони диск — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 4:
Акрециони диск младе звезде и [[Протозвезда|протозвезде]] најчешће је у [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвеном]] делу спектра, док материја која кружи око [[Црна рупа|црних рупа]] и [[Неутронска звезда|неутронских звезда]] најчешће сија у [[Рендгенски зраци|X делу спектра]].
 
Најспектакуларнији акрециони дискови јављају се око [[Активно галактичко језгро|активног галактичког језгра]] и [[Квазар|квазараквазар]]а (верује се да су они масивне црне рупе у центру [[галаксија]]). Материја која се приближава црној рупи толико се загреје да долази до зрачења у Х делу спектра све док се не пређе [[хоризонт догађаја]]. Онда се материја више не може детектовати, а ни изаћи из црне рупе. Верује се да велика [[луминозност]] квазара настаје као резултат што се материја креће око доста масивног тела (супермасивне црне рупе). Током овог процеса чак 10-40% материје претвара се у енергију.
 
У тесним [[dvojne i višestruke zvezde|двојним системима]] масивнија компонента развија се брже и постаје [[Beli patuljak|бели патуљак]], [[неутронска звезда]] или [[црна рупа]] док она мање масивна компонента расте док не пређе [[рошов овал]]. Онда се материја са мање масивне компоненте пребацује на ону више масивну. [[Момент импулса]] не дозвољава материји да се креће по правој путањи од једне звезде до друге, већ орбитално, па долази до стварања акреционог диска.
Ред 30:
* [http://www.scholarpedia.org/article/Accretion_Discs Акрециони диск] на scholarpedia.org
 
== ЛитератураРеференце ==
{{reflist|30em}}
{{Refbegin}}
* {{Citation