Алах — разлика између измена

'''Алах''' ({{lang-ar|الله}}; {{IPA-ar|ɑɫˈɫɑː(h)|IPA|Ar-allah.ogg}}) арапска је ријеч за [[Бог у аврамским религијама|Бога у аврамским религијама]]. У српском језику, ријеч се уопштено односи на [[Бог у исламу|Бога у исламу]].<ref>{{cite book |title=Речник српског језика |date=2011 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |page=25 |chapter=А |quote=Алах, Алаха <small>м. ар.-тур.</small> бог у исламској религији; врховно арапско божанство у предисламском пepuoдy.}}</ref> Сматра се да је ријеч изведена [[скраћивање (граматика)|скраћивањем]] ријечи ''{{transl|ar|[[арапски одређени члан|al]]-[[Илах|ilāh]]}}'', што у преводу значи „Бог”, а односи се на [[Ел (божанство)|Ел]] и [[Називи Бога у јудаизму#Елах|Елах]], [[Хебрејски језик|хебрејске]] и [[Арамејски језик|арамејске]] ријечи за Бога.<ref>{{cite book |last1last=Leaman |first1first=Oliver |title=The Qur'an: An Encyclopedia |date=2006 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-0-415-32639-1 |page=34 |url=https://books.google.com/books?id=isDgI0-0Ip4C |accessdate=28. 7. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|author=Vincent J. Cornell|title=God: God in Islam| editor-last =Lindsay Jones | editor-first = Lindsay |encyclopedia=Encyclopedia of Religion|edition=2|publisher=MacMillan Reference USA|volume=5|year=2005|page=724}}</ref>

Ријеч ''Алах'' је користио [[Арапи|арапски народ]] различитих вјероисповијести од [[Predislamska Arabija|предисламских]] времена.<ref name="Robin304">{{cite book |last1last=Johnson |first1first=Scott Fitzgerald |title=The Oxford Handbook of Late Antiquity |date=2012 |publisher=OUP USA |isbn=978-0-19-533693-1 |pages=304–305 |url=https://books.google.com/books?id=GKRybwb17WMC |accessdate=28. 7. 2019 |language=en |chapter=Arabia and Ethiopia}}</ref> Конкретније, користи се као израз за Бога и код [[муслимани|муслимана]] (и [[Арапи муслимани|арапских]] и неарапских) и код [[Арапи хришћани|арапских хришћана]].<ref>{{cite web |title=Definition of ALLAH |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/Allah |website=www.merriam-webster.com |accessdate=28. 7. 2019 |language=en}}</ref> Он је често, иако не искључиво, на овај начин коришћен код хришћана [[Бабизам|бабиста]], [[Бахаи вера|бахаиста]], [[Mandejci|мандејаца]], [[Хришћанство у Индонезији|индонежанских]] и [[Хришћанство на Малти|малтежанских]] хришћана, као и код [[Мизрахи Јевреји|мизрахи Јевреја]].<ref name=Columbia>{{cite web |title=Allah {{!}} Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/islam/islam/allah |website=www.encyclopedia.com |accessdate=28. 7. 2019 |language=en |quote=Allah (ăl´ə, ä´lə), [Arab.,=the God]. Derived from an old Semitic root refering to the Divine and used in the Canaanite El, the Mesopotamian ilu, and the biblical Elohim, the word Allah is used by all Arabic-speaking Muslims, Christians, Jews, and others.}}</ref><ref name="Britannica">{{Britannica | id=ISBN 15965 | title=Allah }}</ref><ref name="EncMMENA">{{cite book |last1last=Mattar |first1first=Philip |title=Encyclopedia of the Modern Middle East & North Africa: A-C |date=2004 |publisher=Macmillan Reference USA |isbn=978-0-02-865770-7 |url=https://books.google.com/books?id=NDEOAQAAMAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |chapter=Allah}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Barnstone |first1first=Willis |last2=Meyer |first2=Marvin |title=The Gnostic Bible: Revised and Expanded Edition |date=2009 |publisher=Shambhala Publications |isbn=978-0-8348-2414-0 |page=531 |url=https://books.google.com/books?id=LXf8jPbHA14C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Слична употреба код хришћана и [[Сики|Сика]] у [[западна Малезија|западној Малезији]] недавно је довела до политичких и правних спорова.<ref>{{cite news |last1last=Zappei |first1first=Julia |title=Sikhs target of 'Allah' attack |url=https://www.nzherald.co.nz/world/news/article.cfm?c_id=2&objectid=10620032 |accessdate=29. 7. 2019 |date=13. 1. 2010 |language=en-NZ}}</ref><ref>{{cite news |title=Malaysia court rules non-Muslims can't use 'Allah' |url=http://www.nzherald.co.nz/world/news/article.cfm?c_id=2&objectid=11139915 |accessdate=29. 7. 2019 |date=14. 10. 2013 |language=en-NZ}}</ref><ref>{{cite news |title=Malaysia's Islamic authorities seize Bibles as Allah row deepens |url=https://www.reuters.com/article/2014/01/02/us-malaysia-religion-idUSBREA010C120140102 |accessdate=29. 7. 2019 |work=Reuters |date=2. 1. 2014 |language=en}}</ref><ref name="10 point">{{cite news |last1last=Jala |first1first=Idris |title=The 'Allah'/Bible issue, 10-point solution is key to managing the polarity – Business News {{!}} The Star Online |url=https://www.thestar.com.my/business/business-news/2014/02/24/my-take-on-the-allah-issue-10point-solution-is-key-to-managing-the-polarity/ |accessdate=29. 7. 2019 |work=www.thestar.com.my |date=24. 2. 2014 |language=en}}</ref>

Етимологија ријечи {{трансл|ar|Allāh}} предмет је расправе још од времена класичних арапских филолога.<ref name="EI2-Ilah">{{cite journal |last1last=MacDonald |first1first=D. B. |title=Ilāh |journal=Encyclopaedia of Islam |date=24. 4. 2012 |volume=3 |issue=2 |page=1093 |doi=10.1163/1573-3912_islam_sim_352 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_SIM_3526 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Граматичари [[Хасан ел Басри|Басријеве школе]] сматрали су или да је настала спонтано ({{трансл|ar|murtajal}}) или као одређени облик {{трансл|ar|lāh}} (од глаголског коријена {{трансл|ar|lyh}}, који значи „скривен” или „узвишен”).<ref name=EI2-Ilah /> Остали сматрају да је ријеч позајмљена из [[сиријски језик|сиријског]] или хебрејског, али већина их је сматрала да је изведени облик настао скраћивањем [[арапски одређени члан|арапског одређеног члана]] {{трансл|ar|al-}} и ријечи {{трансл|ar|ilāh}} која се може превести као „божанство, бог” у {{трансл|ar|al-lāh}} које се преводи као „Божанство” ил „Бог”.<ref name=EI2-Ilah /> Већина данашњих научника прихвата ову теорију, док на теорију о позајмљеници из другог језика гледа са скептицизмом.<ref name="GodEoQ">{{cite journal |last1last=Böwering |first1first=Gerhard |title=God and his Attributes |journal=Encyclopaedia of the Qurʾān |date=2002 |volume=2 |page=318 |doi=10.1163/1875-3922_q3_eqcom_00075 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00075 |accessdate=28. 7. 2019 |publisher=Brill |language=en}}</ref>

Регионалне варијанте ријечи ''Алах'' јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.<ref name="Robin304" /><ref>{{cite book |last1last=Hitti |first1first=Philip K. |title=History of The Arabs |date=2002 |publisher=Macmillan International Higher Education |isbn=978-1-137-03982-8 |pages=100–101 |url=https://books.google.com/books?id=lQbcCwAAQBAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Различите теорије су биле предложене о улози Алаха у предисламским [[политеизам|многобожачким култовима]]. Неки аутори су навели да су многобожачки Арапи користили ово име за означавање [[Бог творац|бога ствараоца]] или врховно божанство њиховог [[пантеон]]а.<ref name="EoI" /><ref>{{cite book |last1last=Saritopak |first1first=Zeki |editor1-last=Leaman |editor1-first=Oliver |title=The Qur'an: An Encyclopedia |date=2006 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-0-415-32639-1 |page=34 |url=https://books.google.com/books?id=isDgI0-0Ip4C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |chapter=Allah}}</ref> Могуће је да је термин био нејасан у [[мека]]нској религији.<ref name="GodEoQ" /><ref name="EoI">{{cite journal |last1last=Gardet |first1first=L. |title=Allāh |journal=Encyclopaedia of Islam |date=24. 4. 2012 |volume=3 |issue=2 |doi=10.1163/1573-3912_islam_com_0047 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_COM_0047 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Према једној хипотези, која сеже назад до [[Јулијус Велхаузен|Јулијуса Велхаузена]], Алах (врховно божанство племенске федерације око [[Курејш]]а) била је ознака којом се освјештавала супериорност [[Хубал]]а (врховног божанства Курејша) над другим боговима.<ref name="Robin304" /> Међутим, такође постоји евиденција да су Алах и Хубал представљали два различита божанства.<ref name="Robin304" /> Према тој хипотези, [[Каба]] је прво била посвећена врховном божанству по имену Алах, а затим је у њој смјештен пантеон Курејша након њиховог освајања [[Мека|Меке]], око једног вијека прије [[Мухамед]]овог времена.<ref name="Robin304" /> Неки натписи указују на употребу Алаха као имена многобожачког божанства вијековима раније, али не зна се ништа прецизно о тој употреби.<ref name="Robin304" /> Неки научници су навели да је Алах могао да представља удаљеног бога створитеља који је постепено пао у сјенку познатијих локалних божанстава.<ref name= Berkey>{{cite book |last1last=Berkey |first1first=Jonathan P. |title=The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800 |date=2003 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-58813-3 |page=42 |url=https://books.google.com/books?id=mLV6lo4mvj0C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref><ref name="Peterson2007">{{cite book |last1last=Peterson |first1first=Daniel C. |title=Muhammad, Prophet of God |date=2007 |publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing |isbn=978-0-8028-0754-0 |page=21 |url=https://books.google.com/books?id=9zpbEj0xA_sC |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Постоји неслагање око тога да ли је Алах имао важну улогу у меканском религиозном култу.<ref name= Berkey /><ref name= Peters107>{{cite book |last1last=Peters |first1first=Francis E. |title=Muhammad and the Origins of Islam |date=1994 |publisher=SUNY Press |isbn=978-0-7914-1875-8 |page=107 |url=https://books.google.com/books?id=0OrCo4VyvGkC |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Није познато да је икакво иконско представљање Алаха постојало.<ref name= Peters107 /><ref name="Zeitlin33">{{cite book |last1last=Zeitlin |first1first=Irving M. |title=The Historical Muhammad |date=2007 |publisher=Polity |isbn=978-0-7456-3999-4 |page=33 |url=https://books.google.com/books?id=sbhJJ7AOLL4C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Алах је једини бог у Меки који није имао идола.<ref>{{cite web |last1last=Esposito |first1first=John L. |title=Allah |url=http://www.oxfordislamicstudies.com/article/opr/t125/e128 |website=www.oxfordislamicstudies.com |publisher=Oxford Islamic Studies Online |accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Име Мухамедовог оца је било [[Абдулах ибн Абдул ел Муталиб|Абдулах]] ({{трансл|ar|ʿAbd-Allāh }}) са значењем „Алахов роб”.<ref name="GodEoQ" />

Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је {{трансл|arc|ʼĔlāhā}} или {{трансл|syc|ʼAlâhâ}}. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.<ref name="Columbia" /> Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.<ref name="Cambridge">{{cite book |last1last=Lambton |first1first=Ann Katherine Swynford |last2=Lewis |first2=Bernard |title=The Cambridge History of Islam: The central Islamic lands since 1918. Vol. 1B |date=1977 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-29135-4 |page=32 |url=https://books.google.com/books?id=j15MBH-FIwkC |language=en}}</ref> Чак и [[малтешки језик]] арапског поријека на Малти, чије је становништво скоро у потпуности католичко, користи ријеч {{јез|mt|Alla}} за „Бога”.<ref>{{cite news |last1last=Howse |first1first=Christopher |title=The Christians who call God 'Allah' |url=https://www.telegraph.co.uk/comment/columnists/christopherhowse/7110855/The-Christians-who-call-God-Allah.html |accessdate=29. 7. 2019 |date=30. 1. 2010 |language=en}}</ref> Арапи хришћани, на примјер, користе термине {{transl|ar|ALA|Allāh al-ab}} ({{lang|ar|الله الأب}}) за [[Бог Отац|Бога Оца]], {{transl|ar|ALA|Allāh al-ibn}} ({{lang|ar|الله الابن}}) за [[Бог Син|Бога Сина]] и {{transl|ar|ALA|Allāh al-rūḥ al-quds}} ({{lang|ar|الله الروح القدس}}) за [[Свети дух|Светог Духа]].<ref>{{cite book |last1last=Diouri |first1first=Mourad |title=Read and Write Arabic Script: A Teach Yourself Guide |date=2011 |publisher=McGraw Hill Professional |isbn=978-0-07-177453-6 |page=56 |url=https://books.google.com/books?id=mzEiVpalK30C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>

Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу ({{transl|ar|ALA|bismillāh}}) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.<ref name="Thomas">{{cite journal |last1last=Burman |first1first=Thomas |title=Religious Polemic and the Intellectual History of the Mozarabs, c. 1050—1200 |date=1. 9. 1994 |page=93 |doi=10.1163/9789004247031 |url=https://doi.org/10.1163/9789004247031 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Муслиманска бисмила се чита: „У име Бога, Милостивог, Самилосног”, док се тринитарна бисмила чита: „У име Оца и Сина и Светог Духа, једног Бога”. Сиријска, латинска и грчка инвокација немају на крају ријечи „Једног Бога”. Овај додатак је направљен како би нагласио једнобожачки аспект тринитарног вјеровања и како би га учинили прихватљивијим за муслимане.<ref name="Thomas" />

Према [[Маршал Хогдсон|Маршалу Хогдсону]], чини се да су у предисламским временима, поједини Арапи хришћани ишли на ходочашће у Кабу, пагански храм у то вријеме, у част Алаха као Бога творца.<ref>{{cite book |last1last=Hodgson |first1first=Marshall G. S. |title=The Venture of Islam: Conscience and History in a World Civilization |date=1974 |publisher=University of Chicago Press |page=156 |url=https://books.google.com/books?id=YGeDtgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>

Поједина археолошка ископавања довела су до открића древних предисламских натписа и гробница које су направили Арапи хришћани у рушевинама цркве у Ум ел Џималу на сјеверу Јордана, а које садрже ознаку Алах као прави име Бога, док су поједини гробови садржали имена као што су „Абд Алах” што значи „слуга/роб Алахов”.<ref>{{cite journal |last1last=Bellamy |first1first=James A. |title=Two Pre-Islamic Arabic Inscriptions Revised: Jabal Ramm and Umm Al-Jimāl |journal=Journal of the American Oriental Society |date=7. 1988 |volume=108 |issue=3 |pages=369 |doi=10.2307/603860 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Littmann |first1first=Enno |title=Semitic Inscriptions: Arabic Inscriptions |date=1949 |publisher=E.J. Brill |url=https://books.google.com/books?id=hNaTxgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>

Име Алах се може наћи безброј пута у извјештајима и пописима имена хришћанских мученика у јужној Арабији, што свједоче древна сиријска документа о именима оних мученика из времена [[Химјарско краљевство|Химјарске]] и [[Краљевство Аксум|Аксумске краљевине]].<ref>{{cite book |last1last=Jacob III |first1first=Ignatius |title=Arab Martyrs of Himyar in the Syriac Documents |date=1966 |pages=9, 65, 66, 89 |url=https://archive.org/details/himyar_arab_martyrs_in_syriac_documents/page/n5 |accessdate=29. 7. 2019 |language=ar}}</ref> Хришћанин Абд Алах ибн Абу Бакр ибн Мухамед је убијен у Наџрану 552. године, јер је носио прстен на којем је писало „Алах је мој господар”.<ref>{{cite book |last1last=Isḥāq |first1first=Ibn |title=The Life of Muhammad: A Translation of Ishaq's Sirat Rasul Allah, with Introduction and Notes by A. Guillaume |date=1955 |publisher=Pakistan Branch, Oxford University |page=18 |url=https://books.google.com/books?id=j9c_swEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> У запису хришћанског мученика из 512. године, ознаке за Алаха се могу пронаћи на арапском и арамејском, у којима га означава као „Алах” или „Алаха”, док сам запис почиње изјавом „Уз помоћ Алаха”.<ref>{{cite book |last1last=Grohmann |first1first=Adolf |title=Arabische Paläographie: Das Schriftwesen ; Die Lapidarschrift. 2 |date=1971 |publisher=Hermann Böhlaus |pages=6—8 |url=https://books.google.com/books?id=WGRRxgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=de}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Gruendler |first1first=Beatrice |title=The Development of the Arabic Scripts: From the Nabatean Era to the First Islamic Century According to Dated Texts |date=1993 |publisher=Scholars Press |isbn=978-1-55540-710-0 |url=https://books.google.com/books?id=65kOAAAAYAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>

У преисламском јевађељу, за Бога се користи назив „Алах”, а о томе свједоче и неке откривене арапске верзије Новог завјета које су записивали Арапи хришћани током предисламског доба у сјеверној и јужној Арабији.<ref>{{cite journal |last1last=Winnett |first1first=F. V. |title=Allah Before Islam |journal=The Muslim World |date=1938 |volume=28 |issue=3 |pages=239–248 |doi=10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |url=https://doi.org/10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |issn=1478-1913}}</ref> Предисламски Арапи хришћани забиљежили су ратни поклич „О робови Алахови” ({{transl|ar|ALA|Ya La Ibad Allah}}) којим су призивали једни друге у борбу.<ref>{{cite book |last1last=Shahid |first1first=Irfan |title=Byzantium and the Arabs in the Fourth Century |date=1984 |publisher=Dumbarton Oaks |isbn=978-0-88402-116-2 |page=418 |url=https://books.google.com/books?id=mvQ8MKpVtqkC |language=en}}</ref> „Алах” се помиње у предисламским хришћанским пјесмама које су писали поједини [[Гасаниди|гасанидски]] и [[Танукиди|танукидски]] пјесници из Сирије и сјеверне Арабије.<ref>{{cite book |last1last=Shahid |first1first=Irfan |title=Byzantium and the Arabs in the Fourth Century |date=1984 |publisher=Dumbarton Oaks |isbn=978-0-88402-116-2 |page=452 |url=https://books.google.com/books?id=mvQ8MKpVtqkC |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1last=Amin |first1first=A. |last2=Harun |first2=A. |title=Sharh Diwan Al-Hamasa |date=1951 |location=Cairo |pages=478—480 |edition=1}}</ref><ref>{{cite book |author1=Al-Marzubani |title=Mu'jam Ash-Shu'araa |page=302}}</ref>

У исламској традицији, постоји [[Имена Бога у исламу|деведесет девет имена Бога]] (''{{transl|ar|ALA|al-asmā’ al-ḥusná}}'' дословно значи: „најбоља имена” или „најљепша имена”), свако од којих призива особену карактеристику Алаха.<ref name="EncMMENA" /><ref name="Ben">{{cite book |last1last=Bentley |first1first=David |title=The 99 Beautiful Names for God for All the People of the Book |date=1999 |publisher=William Carey Library |isbn=978-0-87808-299-5 |url=https://books.google.ba/books?id=Rrvw7eXyH8IC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref> Сва од тих имена се односе на Алаха, врховно и свеобухватно божанско име.<ref>{{cite book |last1last=Murata |first1first=Sachiko |title=The Tao of Islam: A Sourcebook on Gender Relationships in Islamic Thought |date=1992 |publisher=SUNY Press |isbn=978-0-7914-0913-8 |url=https://books.google.ba/books?id=xRqDv90bAqsC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref> Међу тих деведесет девет имена Бога, најпознатија и најчешће коришћена су „Милосрдни” ({{transl|ar|ALA|[[Рахман|al-Raḥmān]]}}) и „Самилосни” (''{{transl|ar|ALA|al-Raḥīm}}'').<ref name="EncMMENA" /><ref name="Ben" />

Већина муслимана користи непреведену арапску изреку [[Иншалах|{{transl|ar|ALA|in shā’ Allāh}}]] (са значењем „ако Бог жели”) када говори о будућим догађајима.<ref>{{cite book |last1last=Gregg |first1first=Gary S. |title=The Middle East: A Cultural Psychology |date=2005 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-534675-6 |page=30 |url=https://books.google.ba/books?id=-uhBDBCc_FAC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref> Муслиманска дискурзивна побожност подстиче започињање ствари инвокацијом {{transl|ar|ALA|[[Басмала|bismillāh]]}} (са значењем „у име Бога”).<ref>{{cite book |last1last=Fluehr-Lobban |first1first=Carolyn |title=Islamic Society in Practice |date=1994 |publisher=University Press of Florida |isbn=978-0-8130-1319-0 |page=24 |url=https://books.google.ba/books?id=OklnXmsnJaYC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref>

Постоје одређени изрази хваљења Бога који се издвајају међу муслиманима, укључујући „{{transl|ar|ALA|[[тасбих|Subḥān Allāh]]}}” (светост Бога), „{{transl|ar|ALA|[[Елхамдулилах|al-ḥamdu lillāh]]}}” (слава Богу), „{{transl|ar|ALA|[[шехадет|lā ilāha illā Allāh]]}}” (нема божанства осим Бога) и „{{transl|ar|ALA|[[текбир|Allāhu akbar]]}}” (Бог је [нај]већи) као израз посвјећености сјећању на Бога ([[зикр]]).<ref>{{cite book |editor1-last=Ahmed |editor1-first=M. Mukarram |editor2-last=Syed |editor2-first=Muzaffar Husain |title=Encyclopaedia of Islam: Islam's campaign against evil |date=2005 |publisher=Anmol Publications |page=144 |url=https://books.google.ba/books?id=RMZwnQAACAAJ |language=en}}</ref> У [[Суфизам|суфијској]] пракси познатој као {{transl|ar|ALA|dhikr Allah}} (дословно „сјећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име ''Алах'' или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.<ref>{{cite book |last1last=Ernst |first1first=Carl W. |last2=Lawrence |first2=Bruce B. |title=Sufi Martyrs of Love: The Chishti Order in South Asia and Beyond |date=2002 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-1-4039-6027-6 |page=29 |url=https://books.google.ba/books?id=9gOiT_wIIlcC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref>

Према [[Франсис Едвард Петерс|Франсису Едварду Петерсу]], „[[Куран]] инсистира, муслимани вјерују, а историчари потврђују да [[Мухамед]] и његови сљедбеници обожавају истог Бога као Јевреји ({{cite quran|29|46|style=nosup|expand=no}}). Куранов Алах је исти Бог творац који се обраћао [[Аврам]]у”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од [[Јахве]], и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи [[Израел]]ите.<ref>{{cite book |last1last=Peters |first1first=Francis E. |title=Islam, a Guide for Jews and Christians |date=2003 |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-11553-5 |page=4 |url=https://books.google.ba/books?id=DRDwRPIQ1vUC |accessdate=11. 8. 2019 |language=en}}</ref>

Језици који не користе израз Алах за означавање Бога, ипак могу садржати популарне изразе који користе ту ријеч. На примјер, због дугог присуства муслимана на Пиринејском полуострву, ријечи {{lang|es|ojalá}} у шпанском и {{lang|pt|oxalá}} у португалском постоје и данас, позајмљене из арапског {{transl|ar|inshalla}} ({{lang|ar|إن شاء الله}}). Ова фраза дословно значи „ако Бог жели” (у смислу „надам се”).<ref>{{cite book |last1last=Baralt |first1first=Luce López |title=Islam in Spanish Literature: From the Middle Ages to the Present |date=1992 |publisher=BRILL |isbn=9789004094604 |page=25 |url=https://books.google.ba/books?id=38R3YAZK-DYC |accessdate=12. 8. 2019 |language=en}}</ref> Њемачки пјесник [[Зигфрид Аугуст Малман]] је користио облик {{lang|de|Allah}} као наслов пјесме о врховном божанству,<ref>{{cite web |title=Allah by Siegfried August Mahlmann |url=https://allpoetry.com/poem/8566507-Allah-by-Siegfried-August-Mahlmann |website=allpoetry.com |accessdate=12. 8. 2019 |language=en}}</ref> иако је нејасно колико је исламске мисли намјеравао да пренесе.

* {{Cite book| ref=harv|last=Lewis|first=Bernard|last2=Holt|first2=P. M.|last3=Holt|first3=Peter R.|author4=Lambton, Ann Katherine Swynford |title=The Cambridge history of Islam |publisher= University Press |location=Cambridge, Eng |year=1977 |isbn=978-0-521-29135-4 |oclc= |pages=32}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Zeitlin|title=The|first=Irving M. Historical Muhammad|url=https://books.google.com/books?id=sbhJJ7AOLL4C|year=2007|publisher=Polity|isbn=978-0-7456-3999-4|pages=33}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Peters|title=Muhammad|first=Francis E. and the Origins of Islam|url=https://books.google.com/books?id=0OrCo4VyvGkC&pg=PA107|year=1994|publisher=SUNY Press|isbn=978-0-7914-1875-8|pages=107}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Peterson|title=Muhammad|first=Daniel C. Prophet of God|url=https://books.google.com/books?id=9zpbEj0xA_sC&pg=PA21|year=2007|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-0754-0|pages=21}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Berkey|first=Jonathan Porter|title=The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800|url=https://books.google.com/books?id=mLV6lo4mvj0C&pg=PA42|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-58813-3|pages=42}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Hitti | first = Philip Khouri | title = History of the Arabs | publisher = Palgrave Macmillan |year=1970 |pages=100—101}}

* {{Cite book| ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/881279782| title = The Gnostic Bible| last=Barnstone| first = Willis| last2=Meyer| first2 = Marvin W.| publisher = Shambhala Publications| others = |year=2009|isbn=978-0-8348-2414-0| edition = | location = Boston|publication-place=| oclc = 881279782|pages=531}}

* {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=GKRybwb17WMC&pg=PA304| title = Arabia and Ethiopia. In The Oxford Handbook of Late Antiquity| last=Robin| first = Christian Julien| publisher = OUP USA|year=2012|isbn=978-0-19-533693-1|pages=304—305}}

* {{citeCite book| ref = harv | author=The Unicode Consortium, | title=Unicode Standard 5.0|location=|publisher=Addison-Wesley|year=2006|isbn=978-0-321-48091-0|pages=}}, [https://web.archive.org/web/20080304160907/http://www.unicode.org/book/aboutbook.html About the Unicode Standard Version 5.0 Book]