Алфабет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 22:
Премда је египатско писмо личило на алфабетско по својој природи, оригинално писмо није било систем и никада није коришћено за енкодирање египатског језика. Према подацима, једини алфабетски познати систем у средњем бронзаном добу је [[прото-синајско писмо]] за које се верује да је настало у централном Египту око [[1700]]. године пре нове ере од стране семитских радника-робова или за њихове сврхе, али не можемо дешифровати ове ране записе, па је њихова права природа дискутабилна.
Ово писмо се коначно развило у [[прото-канаанитски алфабет]] који је на крају упрошћен у [[феничанско писмо|феничански алфабет]].<ref name="Coulmas 140">{{harvnb|Coulmas|1989|pp=140–141}}</ref><ref name="Daniels 9296">{{harvnb|Daniels|Bright|1996|pp=92–96}}</ref> За неке белешке нису утврђени одговарајући алфабети, будући да у свим рукописима постоји недостатак карактера за означавање вокала. Ова рана појава алфабета без вокала се назива абџад и још увек постоји у рукописима као што су арапски и хебрејски рукописи.
[[Феничанско писмо]] је било прво важније фонетско писмо. Разликовало се од других писама која су била у широкој употреби тиме што је имало двадесетак различитих слова - писмо довољно једноставно да га науче многобројни трговци. То се супродстављало хиљадама различитих карактера клинастог писма и египатских хијероглифа-два широко распрострањена писана система тог времена. Друга предност феничанског писма је била то што је могло бити коришћено за записивање многих различитих језика, будући да је речи бележило фонетски.
Ред 101:
Теорија подразумева да је потребан већи обим апстракције за разумевање релативно малог сета симбола и за њихову интерпретацију у виду фонема-ово је на известан начин допринело развоју наука које их користе. Меклуан и Логан су [[1977]]. претпоставили као резултат ових вештина да употреба алфабета и фонетског писања ствара услове који воде развоју кодификовања закона, монотеизма, науке, дедуктивне логике, објективне историје и индивидуализма. Према Логану " све ове иновације, укључујући и алфабет, су настале на веома узаном географском простору између река [[Тигар (река)|Тигра]] и [[Еуфрат]]а, [[Егејско море|Егејског мора]] и у веома малом временском периоду између 2000. године пре нове ере и 500. године пре нове ере“. Хипотеза је требало да открије зашто су апстрактне науке настале на западу насупрот Кине одакле потиче већи део светске технологије, по сведочењу Џозефа Нидама.
Алфабетско писмо је водило ка стварању бројног система и до откривања нуле од стране [[хинди (језик)|хинду]] и будистичких [[математичар]]а. Пол Левинсон тврди у свом делу '''Танка ивица''' из [[1997]]. да је алфабет олакшао успон и ширење учења монотеизма, обезбеђујући му да на једноставан начин пише о богу који је свеобухватан, свеприсутан и још невдљив. Насупрот, [[монотеизам]] није успео када је Акенатен покушао да га прошири преко хијероглифа у древном [[Египт]]у, нити је успео да се одржи у местима као што је [[Кина]] која се ослања на идеографски начин писања.
== Види још ==
| |||