Алусијан — разлика између измена

'''Алусијан''' ([[Бугарски језик|бугарски]]: Алусиан; [[Грчки језик|грчки]]: Ἀλουσιάνος) је био [[Прво бугарско царство|бугарски]] и [[Византијско царствовизантија|византијски]] племић, [[стратег]] [[Тема (Византија)|теме]] [[Ерзурум|Теодосипољ]] у Јерменији и један од учесника словенског [[Устанаксловенски Петраустанак Дељанау Поморављу (1040—1041)|устанка Петра Дељана]] (1040—1041).

Алусијан је био млађи син бугарског цара [[Јован Владислав|Јована Владислава]] и његове супруге [[Марија (жена Јована Владислава)|Марије]]<ref>Историја српског народа 1. стр. 183.</ref>. [[Михаило Псел]], [[Јован Зонара]] и [[Јован Скилица]] пишу да је Алусијан био млађи син [[Арон Бугарски|Арона]] ([[Самуило (цар)|Самуиловог]] брата) што није тачно<ref name="automatski generisano1">Византијски извори 3. стр. 153.</ref>. Након очеве погибије у рату са византијским царем [[Василије II Бугароубица|Василијем]] (1018), Алусијан је једно време пружао отпор византијским снагама на планини Томор. Коначно се и он предао након чега је добио титулу патрикија и одведен је у Цариград. У Византији није напредовао у каријери јер га пред избијање устанка затичемо као стратега теме Теодосипољ у Јерменији са истом титулом патрикија<ref name="automatski generisano1" />. Тамо се оженио богатом Јерменком чиме је повећао своје богатство. Избугио је наклоност цара [[МихаилоМихајло IV Пафлагонац|Михаила IV Пафлагонца]] и његовог брата, [[Јован Орфанотроф|Јована Орфанотрофа]]. Неправедно је отпужен од стране Орфанотрофа и пре него што је извршена истрага о томе за шта је оптужен, затражено је да плати 50 литара злата, а поред тога му је отето и женино имање у Харсиану. Алусијан је молио цара за помоћ, али је није добио. Због тога је обукао јерменско одело и, као слуга војсковође [[Василије Теодорокан|Василија Теодорокана]], упутио се у Солун одакле је успео да умакне у Острово где се придружио [[Петар Дељан|Петру Дељану]]. Дељан га је усрдно примио плашећи се да га Бугари не претпоставе њему самоме јер је Алусијан имао царске крви. Овај опис Алусијановог бекства дао је Јован Скилица<ref name="automatski generisano1" />.

[[Михаило Псел|Псел]] на другачији начин описује Алусијаново придруживање устанку. Алусијан није одмах рекао ко је, већ се распитивао да ли би се устаници определили за правог потомка [[Комитопуликометопули|комитопула]]. Тек тада је рекао своје право име. Како се Дељан издавао за сина [[Гаврило Радомир|Гаврила Радомира]] тј. Самуиловог унука, њих двојица су завладали заједно. Краткотрајно током 1041. године Алусијан је носио царску титулу. Дељан је Алусијану дао војску од 40.000 људи и наредио му да опседне [[Солун]] којим је тада управљао патрикије Константин, царев синовац. Алусијан је шест дана [[Друга битка код Солуна (1040)|нападао]] Солун, а како је био одбијан приликом сваког напада, одустао је од директних напада и предузео је опсаду. Браниоци Солуна успели су да натерају Бугаре у бекство. Око 15.000 Алусијанових војника изгубило је живот, а исто толико је заробљено<ref>Византијски извори 3. стр. 154.</ref>. Алусијан се вратио у Острово.