Амалрик I Јерусалимски — разлика између измена

'''Амалрик I Јерусалимски''' (1136-11. јул 1174) био је [[Списак владара Јерусалимског краљевства|јерусалимски краљ]] (1163—1174) и [[Грофовија Јафа и Аскалон|гроф Јафе и Аскалона]] (1153—1163). Познат је по [[Крсташки походи на Египат|крсташким ратовима које је организовао против Египта]].

Након Балдуинове смрти (10. фебруар 1162.) Амалрик долази на јерусалимски престо. У то време имао је 22 године. Крсташки барони нису били вољни да га виде на престолу, али су његова права на круну била несумњива. Барони су му поставили услов да отера своју жену Агнесу да би му они положили вазалну заклетву. Амалрик је пристао, али је обоје њихове деце задржао код себе (Балдуина и Сибилу). Агнеса се убрзо удала за [[Иго од Ибелина|Ига од Ибелина]], једног од водећих барона Јерусалимског краљевства. Сада је Амалрик на миру могао да започне своју владавину. Радило се о веома амбициозном владару који је истовремено био и свестан да нема довољно снаге да покрене велики поход на све моћнијег муслиманског вођу [[Нур ад Дин]]а. Амалрик никада није био верски фанатик и одбијао је да меша религиозне и политичке факторе за разлику од већине његових претходника. Оно што му [[Виљем од Тира]] замера јесте недовољно хришћанског осећања које је ишло толико далеко да се Амалрик у неколико наврата питао да ли је хришћанство заиста надмоћније у односу на друге религије. Својим поданицима је наметао велике порезе, а није имао милости ни према црквеним имањима. Волео је да учествује у суђењима и да касније ту своју услугу наплати. Међутим, тај новац није користио за своје лично задовољство. Сав новац ишао је у државне потребе.

Вративши се у Јерусалим, Амалрик склапа договор са моћним византијским царем [[Манојло I Комнин|Манојлом Комнином]] о успостављању грчке патријаршије у Антиохији. Тиме је заштитио ову крсташку државу од Нур ад Диновог напада. Нур ад Дин се једино плашио византијске моћи. Покушао је да са француским краљем и византијским царем склопи споразум о нападу на Египат. [[Луј VII]] није показао велику заинтересованост, али се Манојло одазвао позиву. Међутим, Ширку напада Египат, па је Амалрик сам покреће своју војску на Египат. Две војске сукобиле су се код Бабаина (18. март 1167. године). Победу односи Ширку и осваја град Александрију. На чело овог града поставио је свога нећака Салах ед Дин Јусуфа – чувеног [[Саладин]]а. Крташи убрзо поново [[опсада Александрије (1167)|освајају]] Александрију коју је месец дана бранио Саладин. Након што је предао Александрију, Саладин је био изложен нападима александријских Шиита, а нереди су углавном били усмерени ка Ширкуовим присталицама. Саладинов живот је био у толикој опасности да је спаса морао потражити ни мање ни више него у логору крсташа. Ови су га примили са поштовањем и чак му дали оружану пратњу. Оно што је Саладину било најнепријатније је то да је управо јерусалимски краљ Амалрик био тај који је посредовао између муслимана подсећајући Шавара на обећање да ће допустити Ширкуовим присталицама да изађу из града. Тако је јерусалимски краљ спасао Ширкуове присталице од сигурне смрти.

Мир је склопљен 1167. године и обе војске се повлаче из Египта. Египат је након овог похода потпао у вазалан однос према Јерусалимској краљевини и био је дужан да исплати 100.000 златника.

Дана 29. августа 1167. године Амалрик се оженио [[Марија Комнин|Маријом Комнин]], рођаком византијског цара Манојла, у циљу организовања новог похода на Египат. У Цариград је послат [[Виљем од Тира]] да преговара у име Јерусалима. Међутим, када се Виљем вратио у Јерусалим, Амалрик је већ био у Египту. Тако је помоћ Византије изостала. Амалрик је за прерани одлазак у Египат оптужио малу групу крсташа која је дошла из Европе. Она је у суштини била безначајна, а главни разлог за то било је неприхватање склапања византијско-крсташког савеза од стране витезова [[Хоспиталци|Хоспиталаца]].

Амалрик брзо стиже пред [[Каиро]], а [[Шавар]] се одмах показао спремним за преговоре. Крсташи су добили откуп за неке од заробљеника (углавном Шаварови рођаци), али је за остатак и даље трајало надмудривање. Због тога је Амалрикова флота стигла на ушће [[Нил]]а и заузела [[Тунис]]. Долазак Ширкуа натерао је Амалрика да повуче своју флоту. Амалрик је покушао да спречи Ширкуа да преће Нил, али је закаснио. Ширку и Шавар се удружују против крсташа. Шавар јануара 1169. године тријумфално улази у Каиро. Убрзо преузима власт над градом заједно са својим нећаком Саладином. Крсташи се повлаче из Египта. Исте године, Амалрик је у савезу са Византијом извршио неуспешну [[опсада Дамијете|опсаду Дамијете]].

* {{Cite book| ref=harv|last=Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|isbn=978-86-85269-05-9|pages=}}