Аменхотеп III — разлика између измена

5 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
razne izmene; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (razne izmene; козметичке измене)
| улога=
}}
'''Аменхотеп -{III}-''' је [[Стари Египат|староегипатски владар]] из [[Осамнаеста египатска династија|осамнаесте династије]]. Владао је од 1390. до 1352. године п. н. е. Владар је постао после смрти свога оца [[Тутмос IV|Тутмоса IV]]. Као и његов отац и деда поштовао је култ Сунца.
 
Дуг период Аменхотепове владавине обележили су изузетно благостање и високи домети у уметности. То је било време када је Египат достигао врхунац политичке моћи и уметничке зрелости. Умро је, вероватно, у својој 39. години владавине. Наследио га је син Аменхотеп -{IV}-, који ће касније променити име у [[Ехнатон|Акхенатон]].
 
Најзначајнији споменик подигнут у његово време су његови колоси код [[Луксор]]а (име [[Мемнонови колоси]] је настало касније), пар фигура које представљају фараона у седећем положају.
 
== Биографија ==
Његов отац Тутмос -{IV}- владао је царством из града [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]]. Аменхотеп је одрастао у такозваној Харем-палати у [[Гуроб]]у, у близини оазе [[Фајум]]. Овде је научио [[хијератско писмо|хијератско]] и [[клинасто писмо]], читање и [[Математика|математику]]. Уз то, добио је образовање у војним вештинама.
 
Пошто му је старији брат рано умро, Аменхотеп III је у узрасту од осам година постао престолонаследник који је у наредним годинама пратио оца у војним походима. Тутмос -{IV}- је склапањем брака са кћери краља [[Артама I|Артаме I]] склопио мировни савез са државом [[Митани]], што је била политика коју је са успехом касније спроводио Аменхотеп -{III}-.
 
У својој 10. години владавине умро је Тутмос IV и оставио свом дванаестогодишњем сину моћно и просперитетно царство. Египат се у то време простирао „од Караја до Нарине“. Карај је област у Судану између четвртог и петог катаракта, до рудника злата на истоку, док је Нарина било име краљевства Митани у горњем току [[Еуфрат]]а. Египат је власт на овом подручју осигурао и учврстио границе још у доба Аменхотеповог прадеде [[Тутмос III|Тутмоса -{III}-]]. Стога Египат није имао потребе за војним походима. У то доба се са правом сматрао светском силом.
=== Владавина ===
 
Тако је Аменхотеп III уузрасту од 12 година 15. маја 1388. године п. н. е. крунисан за фараона.<ref>Siegfried Schott: ''Altägyptische Festdaten''. Verlag der Akademie der Wissenschaften und der Literatur, Mainz/Wiesbaden 1950, S.&nbsp;94.</ref> Његово тронско име било је „Неб-маат-ра“, што је значило „Господар истине је [[Ра]]“. По Nach [[Манетон]]у владао је 38 година и 7 месеци. У години свог крунисања оженио се веома младом [[Теја (жена фараона)|Тејом]], кћери провинцијског администратора Јуја из [[Ахмим]]а. Аменхотеп је своме тасту и ташти доделио почасти и звучна имена. Раније су Јују и његова жене носили титуле: „Свештеник и управник [[Мин (митологија)|Минових]] говеда“, „Господар Ахмина“, „Амунова певачица“, „Највиша дама у Амуновом харему“ итд. По удаји кћери, добили су епитете: „Управник двоколица његовог величанства“, „Краљевска мајка велике краљеве супруге“. Тејин брат Анен добио је положај високог свештеника и саветника младог фараона.
 
Због његове незрелости, мајка Мутемвија је у прво време била регент, а касније је млади фараон сам преузео власт.
 
=== Верска политика ===
Попут својих предака Аменофис -{III}- је поштовао [[култ Сунца]] из [[Пета египатска династија|пете династије]]. Тако је дозволио прославу [[Сед (празник)|празника Сед]] у складу са древним записима. У [[Хелиополис (Стари Египат)|Хелиополису]] је саградио храм од кречњака посвећен богу Сунцу. Вешто и полагано спороводио је промене у доминантној религији. Врховни [[Ра|Амонови]] свештеници су били изузетно богати и утицајни, тако да су се мешали у одлуке фараона. Аменхотепов отац [[Тутмос IV]] је крунисан за фараона испред [[Сфинга|Сфинге]], и био је први који је то урадио без консултовања са Амоновим свештеницима.
 
Аменхотеп -{III}- је је користио култ Атона да би контролисао моћ Амонових свештеника. Такође је на високе верске положаје постављао себи блиске људе. Пример за то је његов имењак [[Аменхотеп (Хапуов син)]]. Касније је фараон свој двор преместио у [[Теба (град у Египту)|Тебу]], а истраживачи ово тумаче као покушај да ограничи превелику моћ свештеника Амонових храмова. У бројним храмовима које је саградио, постоје скулптуре фараона који се налази поред разних божанстава. Натписи на статуама су по шаблону: ''Аменхотеп љубимац бога ...''. Свој статус моћног владара наглашавао је тиме што би лица статуа богова носила његов лик.
 
Карактеристично је да је фараон подизао велики број скулптура женских божанстава. Разлог за ово је његова оданост култу богиње [[Ма’ат]], кћери бога Сунца која је стварала ред и хармонију, а што је требало да симболизује Аменхотепову моћ. На [[рељеф]]има фараон је често приказиван уз женска божанства. Ту су јасно приказане и жене из његове породице.
 
=== Градитељ ===
Као и његови претходници, нови фараон се посветио грађевинским подухватима. Већ у другој години владавине почео је са изградњом своје гробнице у Долини краљева, довршио је грађевине свога оца, и проширио [[Карнак|Храм у Карнаку]]. Подигао је десети [[пилон]] храма, и уз његову јужну фасаду највећу статуу која је икад изграђена у Египту. Од статуе високе 21 метар до данас су остала само стопала.
 
На истом месту подигао је храм са 600 скулптура богиње [[Сахмет (митологија)|Сахмет]]<ref>{{harvnb|Grimal, ||pp. =224}} & 295</ref> као одбрану од непознате спољње опасности. Истраживачи тврде да се овде радило о [[Куга|куги]]. За потврду ове тврдње служе египатска сведочанства о молитвама против куге и набрзину спроведеним сахранама код суседних народа.
 
Загробни храм [[Храм Аменхотепа III|Ком ел Хетан]] је највећи комплекс храмова икад подигнут у Египту. Колосалне фигуре су украшавале храм, а једини њихов остатак су Мемнонови колоси који су украшавали источни пилон храма.
 
=== Уметност ===
[[Датотека:Relief Amenhotep III.jpg|мини|лево|Рељеф са ликом Аменхотепа -{III}- (са гроба у западној Теби)]]
 
[[Уметност]] и [[култура]] су цветали у доба владавине Аменхотепа -{III}-. То се пре свега односи на [[Вајарство|израду скулптура]]. Из овог времена остало је очувано много скулптура, било оних везаних за фараона, било приватних. Уметничка деле ове епохе демонстрирају дотад невиђену разноврсност; статуе фараона иду од оних величине неколико центиметара до оних високих неколико метара. Фараон је представљен у разноврсним одорама, кјоје у позније доба показују препознатљиве утицаје из [[Месопотамија|Месопотамије]]. Пред крај његове владавине Аменхотеп -{III}- је представљан [[Натурализам|натурслистички]], као зрео и корпулентан човек. Овај тип неулепшаних представа до врхунца је развијен у доба његовог сина Ехнатона. Сви примери вајарске уметности овог доба ослањају се на примере фараонских скулптуралних портрета.
 
=== Војна питања ===
Моћ Египта је била толико јака да Аменхотеп није имао потребу да води ратове. Године 1387. године п. н. е. угушио је побуну у [[Нубија|Нубији]]. То је једини значајни војни поход у доба његове владавине, при чему није јасно да ли је и сам учествовао у походу. Вероватније је да је сузбијање побуне препустио вицекраљу Куша (Нубије).
 
Приходе, које је Египат раније трошио на ратове, Аменхотеп је усмерио на колосалне грађевинске пројекте. Иако је земља живела у миру, војници су морали чувати границе и трговачке путеве. Изгледа да је он био први египатски фараон који је увео посебне јединице [[двоколица]]. Војска је подељена у [[вод]]ове, [[Чета|чете]] и [[Дивизија|дивизије]]. Чета се састојала од око 250 војника, док је дивизија могла имати до 5000 људи. Оружје се састојало од мачева, бодежа и лукова. Први оклопи су се појавили у ово време.
=== Државна управа ===
 
Благостање земље гарантовала је ефикасна државна управа. Имена многих администратора из тог времена су нам данас позната јер су често представљани на сликама и рељефима, а неки од њих су заслужили и декорисане гробнице.
Аменхотеп је, по традицији коју су поштовали и његови преци, на државне положаје постављао најоданије и најспособније војнике и официре. Таква је рецимо била каријера [[Еје II|Ејеа -{II}-]] кога је фараон поставио за саветника у позним годинама своје владавине.
 
Државни положаји су били наследни, мада се до њих могло доћи и неким важним достигнућем. Тако су неки фараонови управитељи скромног порекла успели да се попну толико високо у хијерархији, да су касније поштовани као богови. Значајан пример за то је [[Аменофис (Хапуов син)]], писар, управник фараонових послова и секретар краљевске кћери и супруге [[Ситамун]]. Он је имао јединствену привилегију да му се подигне загробни храм (Мединет Хабу). Ови примери су индикација великих амбиција и способности које је исказивао Еје -{II}-.
* [[Везир (Стари Египат)|Везири]] у доба његове владавине су били: [[Птамос]], [[Рамос (везир)|Рамос]], [[Аменхотеп Хуј (везир)|Аменхотеп Хуј]] и [[Аперел]]
* [[Вицекраљ Куша]]: [[Меримоз]]
[[Датотека:Memnonkolosse-luxor 1-830x585.jpg|мини|Западна обала Нила код [[Луксор]]а, испред Долине краљева: [[Мемнонови колоси]] стражаре на улазу у изгубљени посмртни храм Аменхотепа -{III}-]]
 
Теја и Аменхотеп -{III}- су имали више деце. Њихов најстарији син и наследник био је Тутмос (пети фараон који би носио ово име). Млади принц је умро у 27. години владавине свога оца. Узрок смрти није познат, јер још није пронађена његова мумија.
 
Смрт сина наследника морао је бити тежак ударац за фараона. Следећи у рду за наслеђе био је Аменофисов други син [[Ехнатон|Аменхотеп IV]], који ће се касније назвати Ехнатон.
 
== Гробница ==
Гробница Аменхотепа -{III}- налази се на западу [[Долина краљева|Долине краљева]]. Данас се означава ознаком: -{WV 22}-.
 
Током [[Двадесетпрва египатска династија|21. династије]] Аменхотепова мумија је премештена у гробницу његовог деде [[Аменхотеп II|Аменхотепа II]], јер је његов гроб опљачкан. Тешко оштећена мумија Аменхотепа -{III}- пронађена је у гробу Аменхотепа -{II}-. Тешко је направити поуздан закључак о овој мумији, јер се она налази у Рамзесовом ковчегу са поклопцем ковчега [[Сети II|Сетија II]].
1.572.075

измена