Аминокиселина — разлика између измена

[[Датотека:AminoAcidball.svg|thumbnailмини|200п|Општа структуре алфа аминокиселина у њиховој нејонизованој форми]]

'''Аминокиселине''' су једињења која садрже [[Amin (hemija)|амино групу]] (-{-NH₂}-) и [[карбоксилна група|карбоксилну групу]] (-{-COOH}-). У састав аминокиселина улазе следећи елементи: -{C, H, N}- и -{O}-. Аминокиселине изграђују протеине и учествују у метаболичким процесима. Аминокиселине чине 20% свих органских молекула који изграђују ћелије, ткива и органе. У природи постоји више од петсто аминокиселина, али се протеини свих врста, од бактерија до људи, првенствено састоје од само њих двадесет.<ref>[http://www.chemguide.co.uk/organicprops/aminoacids/background.html Introducing Amino Acids]. chemguide.co.uk</ref> Одрастао човек може синтетисати све изузев девет аминокиселина. Ових девет се зову [[Esencijalna aminokiselina|'''есенцијалне''' аминокиселине]], због тога што се морају уносити храном. Енормна структура и функционална сложеност протеина произилази из различитих комбинација ових аминокиселина које се везују у полимере и асоцијате са различитим непротеинским супстанцама.<ref>{{cite encyclopedia|year=2008|title = Amino acids|encyclopedia= Peptides from A to Z: A Concise Encyclopedia |url=https://books.google.com/books?id=doe9NwgJTAsC&pg=PA20 |publisher= John Wiley & Sons|location= |isbn=978-3-527-62117-0|pages=}}</ref><ref>{{Cite book |editor1-first = Loredano | editor1-last=Pollegioni| editor2-first = Stefano | editor2-last=Servi|title=Unnatural Amino Acids |year=2012|publisher=Humana Press |isbn=978-1-61779-331-8|pages=v}}</ref>{{sfn|Hertweck|2011|pp=9540-9541}}

Све аминокиселине које граде [[протеин]]е су &alpha;α-аминокиселине пошто су амино и карбоксилне групе везане за исти, &alpha;α-атом угљеника. Поред амино и карбоксилне групе, структуру аминокиселина одређује и бочни ланац који се назива и остатак и обележава се са -{R}-. -{R}--групе садрже карактеристичне особине појединих аминокиселина, и могу их чинити [[Alifatično jedinjenje|алифатични]] или [[Aromatičnost|ароматични]] бочни ланци који могу садржати друге реактивне групе, могу бити више или мање поларне, хидрофилне или хидрофобне итд.

Амино и карбоксилна група у молекулу аминокиселина везане су за исти атом, &alpha;α-атом угљеника, према томе то су &alpha;α-аминокиселине и могу се приказати следећом општом формулом. R група представља бочни низ, а то могу бити алкил или поларне групе. Посебан случај је аминоетанска киселина ([[глицин]], -{CH2-COOH}-) чији бочни ланац је [[водоник]].

Код свих аминокиселина које улазе у састав протеина, сем једне (глицин), алфа угљеников атом је асиметричан ([[Hiralnost|хиралан]]) те се стога могу наћи у облику два [[енантиомер]]а. Све аминокиселине које синтетише хумани организам имају релативну L-конфигурацију. Постоје аминокиселине које имају два хирална центра ([[изолеуцин]] и [[треонин]]), што значи да имају по два пара енантиомера.

* {{citeCite book| ref=harv| last=Hausman | first = Robert E. | last2=Cooper | first2 = Geoffrey M. | name-list-format = vanc |title=The cell: a molecular approach |publisher=ASM Press |location=Washington, D.C |year=2004 |isbn=978-0-87893-214-6|pages=51}}

* {{Cite book| ref=harv|editor1-first = Loredano | editor1-last=Pollegioni| editor2-first = Stefano | editor2-last=Servi|title=Unnatural Amino Acids |year=2012|publisher=Humana Press |isbn=978-1-61779-331-8|pages=v}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Tymoczko| first = John L.|year=2012| title = Biochemistry|publisher = W. H. Freeman and company| location = New York

* {{Cite book| ref=harv|last=Doolittle| first = Russell F.| editor-last=Fasman|editor-first=G. D.|year=1989| title = Predictions of Protein Structure and the Principles of Protein Conformation|publisher = Plenum Press

* {{Cite book| ref=harv|last=Nelson| first = David L.|last2=Cox| first2 = Michael M.|year=2000| title = Lehninger Principles of Biochemistry|publisher = Worth Publishers

* {{Cite book| ref=harv|last=Meierhenrich| first = Uwe|year=2008| title = Amino acids and the asymmetry of life|publisher = Springer Verlag| location = Berlin|isbn=978-3-540-76885-2

* {{Cite book| ref=harv|last=Morelli| first = Robert J.|year=1952| title = Studies of amino acid absorption from the small intestine| location = San Francisco}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Guyton| first = AC|last2=Hall| first2 = JE|year=2005| title = Textbook of Medical Physiology

* {{Cite book| ref=harv|last=K. Peter C.| first = Vollhardt|last2=Schore| first2 = Neil|year=1997| title = Органска хемија