Књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
Nista nisam promenila ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 9:
Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика [[језик]]а. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.
▲Постојали су разни покушаји да се дефинише „књижевност”.<ref name=meyer>{{cite journal|last=Meyer| first = Jim| title = What is Literature? A Definition Based on Prototypes| journal = Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session| year=1997| volume = 41| issue = 1| url = http://www.und.nodak.edu/dept/linguistics/wp/1997Meyer.htm| accessdate=11. 02. 2014.}}</ref> Сајмон и Делиз Рајан започели су њихов покушај да одговоре на питање „Шта је књижевност?” са описом:
▲Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је „културолошки релативна дефиниција”.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28</ref> У [[Западна Европа|Западној Европи]] пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28" /> Ограниченији смисао речи се јавио током [[Романтизам|романтичарског периода]], током којег је почела да означава „маштовито” писање.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 406">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16</ref> Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, [[Културологија|културолошке студије]] обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред [[Западни канон|канонских радова]].
▲Према дефиницији литературе путем одлучивања о вредности сматра се да се она искључиво односи на списе који поседују висок квалитет или особеност, чинећи део такозване -{''[[Belles-lettres]]''}- традиције („финог писања”).<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9</ref> Овај тип дефиниције се користи у једанаестом издању [[Енциклопедија Британика|Енциклопедије Британике]] (1910–11), при чему она класификује литературу као „најбољи израз најбоље мисли редуковане на писање”.<ref name="Biswas, ''Critique of Poetics'', 538">Biswas, ''Critique of Poetics'', 538</ref> Проблематичност овог гледишта је у томе да нема објективне дефиниције тога што сачињава „литературу”: све може бити литература, и све што се универзално сматра литературом може потенцијално бити искључено, пошто се вредносна гледишта могу променити током времена.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9" />
[[Формализам (литература)|Формалистичка]] дефиниција је да се „литература” у првом плану односи на поетске ефекте; то је „литерарност” или „поетика” књижевности што је разликује од обичног говора или других врста писања (e.g., [[новинарство|новинарства]]).<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6</ref> Џим Мајер сматра да је корисна карактеристика при објашњавању употребе термина да означава објављени материјал у одређеном пољу (-{e.g.}-, „[[научна литература]]”), пошто таково писање мора да користи језик у складу са одређеним стандардима.<ref name=meyer /> Проблем са формалистичком дефиницијом је у томе што да би се рекло да литература одступа од обичне језичке употребе, те употребе се морају прво идентификовати; ово је тешко јер је „[[Обична филозофија језика|обичан језик]]” нестабилна категорија, која се разликује у зависности од друштвених категорија и кроз историју.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4</ref>
| |||