[[Датотека:Saint Angelarius Fresco from Slivnitsa Monastery.jpg|мини|Ангеларије Охридски]]
'''Ангеларије Охридски''' је био ученик и сарадник светих просветитеља [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] у њиховој мисији у [[Велика Моравска|Великој Моравској]] и [[Панонија|Панонији]]. Заједно са светим Клементом и Наумом Охридским, Гораздом и Савом припада групи која са незива [[Петочисленици|петочисленици]]
== Биографија ==
Након Методијеве смрти [[885.]]. године, Ангеларије је заједно с Гораздом, Клементом и Наумом био у групи прогоњених словенских свештеника, која је, по налогу франачког бискупа Викинга (чешки), била ухапшена. Након што су ослобођени у (осим Горазда) из затвора, брутално су претучени и под пратњом немачких војника, протерани су из Моравске у [[Београд]].
С великим тешкоћама стигли су до [[Сирмијум|Сирмијума]]а (сада Сремска Митровица) и прешли [[Дунав]] у Београд, који је тада био гранична утврда Бугарске. Градски управник Боритаркан, који је знао за жељу равноапостолног бугарског принца [[Boris I of Bulgaria|Бориса]] да у Бугарској има словенско свештенство, срдачно их је примио и убрзо превезао у главни град бугарске државе [[Плиска]], где су прогнаници нашли уточиште у племенитим кућама. Ангеларије се настанио у кући бојника Чеслава, али је убрзо умро од последица страдања. Место његовог сахрањивања није познато. <ref>[http://days.pravoslavie.ru/Life/life4317.htm Святые равноапостольные Климент, епископ Охридский, Наум, Савва, Горазд и Ангеляр] на сайте Православие.Ru]</ref>
