Андра Николић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 35:
== Министар у много влада ==
Као радикал имао је импресивну политичку каријеру у власти. Током [[1887]]. био је секретар министарства просвете, а 1887. и 1888. постављен је за владинога посланика у Народној скупштини.<ref name="НА"/> Члан Државног савета постао је 1890. и на том месту био је до 1894.<ref name="НА"/> Био је више пута министар. Први пут био је министар просвете у влади [[Сава Грујић|Саве Грујића]] и онда одмах у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (13. мај 1890—21. август 1892).<ref name="НА"/> Након тога био је министар имостраних послова и министар правде у влади [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (13. април—5. децембар 1893).<ref name="НА"/> Министар просвете је био и у владама [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (29. децембар 1896—23. октобар 1897), Николе Пашића (10. децембар 1904—29. мај 1905) и затим у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] и [[Петар Велимировић|Петра Велимировића]] од 30. април 1906. до 24. фебруара 1909.<ref name="НА"/> Он је као министар просвете спровео [[1905]]. претварање Велике школе у [[Универзитет у Београду]].
Био је и министар иностраних дела у влади [[Сава Грујић|Саве Грујића]] од 4. октобра 1903. до 2. фебруара 1904.<ref name="НА"/> Посланик у Паризу био је 1901. Пред Први светски рат у српској политици било је утицајно, радикалско и "кумовско тројство" које су чинили: [[Лазар Пачу]], Андра Николић и [[Стојан Протић]].<ref>"Историјски гласник", Београд 1971. године</ref> Место председника Народне скупштине држао је од 14. октобра [[1909]]. све до 25. фебруара [[1918]], када је због болести поднео оставку.<ref name="НА"/> Као председник Народне скупштине истакао се стишавањем и смиривањем узбурканих парламентарних страсти. Уважавајући парламентаризам својом умереношћу и тактом успешно је смиривао размирице у унутрашњој политици.<ref name="СН"/>
Ред 55:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|first=Станојевић|last=Станоје|title=Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3.|year=1928|publisher=Библиографски завод|location=Загреб|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File%3ANarodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_3.pdf|pages=78}}
* Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 97
* [https://web.archive.org/web/20150425010911/http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-009 С. Јовановић, Влада Милана Обреновића књига 3, Београд 1934]
Ред 62:
* [http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29823#page/2/mode/1up Некролог у Српским новинама 20.9.1918]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, то је ознака по старом календару
* [http://www.rastko.rs/cms/files/books/528382f9cfa46 Андра Николић, Економско стање Србије у XIV веку]
* Министри просвете Србије 1811–1918. [[Београд]] 1994. Стр. 94–95.
* Лексикон писаца Југославије, [[Нови Сад]] 4, 701–702.
* Ј. Prodanović: A. Nikolić. La Patrie serbe 2 (1918) 475–478.
| |||