Андрија III Млечанин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 23:
| опис_грба =
}}
'''Андрија III Угарски''', познат и као '''Андрија Млечанин''' ({{јез-мађ|András III, Velencei András}}), био је [[Краљевина Угарска (1000–1526)|угарски]] и [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)|далматинско-хрватски]] краљ, који је владао од 1290. до 1301. године као последњи краљ из династије [[Арпадовићи|Арпадовића]].{{sfn|Рокаи|2002|p=}}
== Прилике уочи ступања на власт ==
Андрија је био син [[Стефан Постхумни|Стефана Постума]] и Млечанке [[Томасина Моросини|Томасине Моросини]]. Његов отац потиче из трећег брака краља [[Андрија II Арпадовић|Андрије II]] са Беатрисом од Есте-Фераре. Уочи Стефановог рођења краљ је умро, а наследник [[Бела IV]] није хтео признати свог брата, оптужујући Беатрису за брачну неверу. Трудна Беатриса се преобукла у мушку одећу и побегла је брату у Италију, где је родила сина Стефана.
Стефан се након дугог лутања настанио у Венецији, где се оженио Млечанком [[Томасина Моросини|Томасином Моросини]]. У рату против [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], [[Чешка (Бохемија)|Чешка]] је подржавала Стефана, али склапањем мира обавезала се да ће с тим престати. Убрзо, током [[1271]]. године, Стефан је умро, оставивши удовицу и сина Андрију, на којег је пренео своја права на положај хрватског војводе. Због великог незадовољства владавином краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]], део племства је огорчен безвлашћем у држави и краљевим раскошним животом, почео размишљати да изабере новог краља. То је искористио Андрија и кренуо по круну на позив својих присталица, међутим у [[Међимурје (област)|Међимурју]] га је заробио Арнолд Хахот ''(-{Arnold de genere Hahót}-)'' и предао аустријском војводи [[Албрехт I Хабзбуршки|Алберту I]], који га је затворио. У међувремену краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]] убили су [[Кумани]], а како је Угарска остала без владара из рода Арпадовића, онда су Андрију III позвали да преузме власт.
Ред 35:
[[Датотека: III_Andras_Magyarorszagra_jon_KK.jpg|мини|лево|200п| Долазак Андрије III у Угарску, минијатура из [[Мађарска илустрована хроника|Мађарске илустроване хронике]],(1360)]]
Поред свих ових догађаја и политичких игара на Андријиној страни је било цело угарско племство и властела. Краљ је објавио рат аустријском војводи и поразио га, па је он одустао од своје кандидатуре. У Хрватској је [[Карло Роберт]] имао пуно присталица, па је Андрија кренуо у рат против њих, прешао је [[Драва|Драву]] где их је поразио и присио на покорност. На повратку са успешног похода заробио га је Арнолд Хахот и пустио га тек после исплате откупа. Краљ је уз помоћ племићке породице [[Шубићи|Брибирски]] довео из Венеције своју мајку Томасину и ујака Алберта Моросинија. Мајци је доделио титулу грофице и на управу дао Хрватску и део западне Угарске. Она је на том положају остала до [[1297]]. године, када је краљ свог ујака Албертина Моросинија именовао [[гроф]]ом.
У настојању да придобију Брибирске кнезове, напуљски [[Анжујци]] су им поклонили целу Хрватску од Гвозда (Петрова гора) до [[Неретва|Неретве]]. Краљ Андрија је исто то урадио [[1293]]. године када им је дао право на управу хрватско-далматинском бановином, [[бан]]ско право и право наследства. Тако су Брибирски [[кнез]]ови постали најмоћнији великаши у Хрватској, а сви племићи на том подручју постали су њихови [[вазал]]и.
[[Куга]] која је харала [[Италија|Италијом]] усмртила је Карла Мартела. Нови папа [[Папа Бонифације VIII|Бонифације VIII]] узео је у заштиту Карловог сина, Карла Роберта и прогласио га краљем. Уз то је у Угарској на упражњене [[бискуп]]ске столице именовао присталице анжујске странке. Како краљ Андрија није имао мушких потомака, намеравао је за свог наследника прогласити свог ујака Албертина Моросинија. Када се за то дознало, избило је велико незадовољство у племићким круговима. То је још више ојачало присталице Карла Роберта, па је млади Карло Роберт уз помоћ кнезова Брибирских стигао У Хрватску. Краљ Андрија је почео да се припрема за рат, али је у време тих припрема изненада умро. С њим је изумрла династија Арпадовића, која је до тада владала Угарским краљевством.
Краљ Андрија III је умро [[14. јануар]]а [[1301]]. године.
Ред 96:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Engel|first=Pál|title=The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526|year=2001|location=London & New York|publisher=I.B.Tauris|url=https://books.google.com/books?id=vEJNBqanT_8C}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Рокаи|first=Петер|authorlink=Петер Рокаи|chapter=Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године|title=Историја Мађара|year=2002|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.com/books?id=I8snAQAACAAJ|pages=7-183}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Szoldos|first=Attila|title=Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića|journal=Povijesni prilozi|year=1998|volume=17|url=https://hrcak.srce.hr/file/157875|pages=287-296}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|year=1994|origyear=1987|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC}}
{{refend}}
| |||