Македонска фаланга — разлика између измена

 

Поврх свега тога, непрекидно војевање предузето за Филипова и [[Александар Велики|Александрова]] живота у свако доба године и на свакаквом терену против разноразних противника спремних за борбу у свако доба дана, учинило је да македонска фаланга, која је изашла из свега тога као победник, постане једна од најпрофесионалнијих војски старога века, с којом се нико није могао мерити све до [[битка код Киноскефала|битке код Киноскефале]] из 197. п. н. е.

=== Залагање Филипа -{II}- ===

{{главни чланак|Филип II Македонски}}

 

 

Ради тога, он је сазивао низ скупова на којима је поколебане бодрио речитим говорима, саветујући им да се носе мушки, и тако успео да им подигне уздрмани морал. Уз то, дао је да се изврши и реорганизација копнених снага, људима обезбедио прикладније наоружање,{{напомена|О томе детаљније у наредном одељку.}} непрестано их водио на маневре под оружјем и на вежбе на којима су се међу собом надметали. И заиста, може се рећи да је Филип био тај који је осмислио компактни ред и опрему фалангита, угледајући се притом на густо збијене редове ратника са штитовима постављеним један уз другог, какве је управо описао [[Хомер]] у својој ''[[Илијада|Илијади]]''.<ref name="б"/>

Као што смо могли видети из претходног одељка, стварање силе као што је македонска захтевала је много улагања. Приликом доласка на власт, Филип је имао само 24 године и притом није имао никакво ратно искуство од раније. Међутим, он је био свестан тога да се мора извести нека промена по питању устројства и наоружања копнених снага, не би ли се спасла целовитост Македоније која је у том тренутку била у великој опасности. Између осталог, зато су уведени сариси (''-{sarissai}-''), дренова копља 4,5 — 5,5 -{m}- у дужини, 3 — 5 -{cm}- у пречнику и 6 — 7 -{kg}- у тежини.{{напомена|Сариси су у ствари представљали два штапа спојена бронзаном спојницом. Основна функција те спојнице је била да дâ оружју чврстину и учини га подеснијим за употребу. Она се могла скинути по потреби за време маршева, што је сем ношења самог оружја знатно олакшало и његову оправку или пак замену појединих делова.<ref name="в"/>}} Могуће је да их је Филип увео у употребу поучен једним искуством које је доживео у борби са Трибалима, када га је једно такво дугачко копље оборило с коња учинивши га хромим за цео живот. Већи део њихове тежине отпадао је на предњи крај, па су се због тога морала држати с обе руке. То се одразило и на остали део опреме, пре свега на штит који је сада имао пречник 0,5/6 -{m}-,{{напомена|Ради бољег руковања сарисом, фалангити су га обично качили себи о врат.<ref name="в"/>}} као и на оклоп који је почев од тада био углавном справљен од више слојева коже и лана.<ref name="в"/> Што се тиче шлема, коришћен је тзв. фригијски шлем, који је пружао далеко бољу чујност и видљивост за разлику од коринтског, каквог су имали ранији грчки хоплити.<ref>Sheppard, ''н. д.'', 81</ref>

 

 

 

Филип је, што се тиче логистике, за оно време био ненадмашив. По њему, све је било подређено бржем напредовању војске. Како наводи [[Секст Јулије Фронтин]], римски државник и теоретичар из друге половине 1. века н. е., на 10 пешадинаца долазио је један слуга, који је носио „млевено зрневље и ужад“. Када би се запутио на летње маршеве, наређивао је да сваки човек носи на својим раменима брашно за тридесет дана.<ref>-{Front., ''Strat.'', IV, 1, 6}-</ref> [[Полијен|Полиен]], македонски писац из 2. века н. е., забележио да је Филипова војска често прелазила и до 300 стадија (~ 55/6 -{km}-) дневно и то под пуном опремом и наоружањем.<ref>-{Polyain., ''Strat.'', IV, 2, 10}-</ref>

== Литература ==

{{refbegin|2}}

 

{{refend}}