Анкара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 36:
== Етимологија ==
Као и многи други [[Антика|антички]] градови и Анкара је више пута у својој историји мењала своје име. Испрва се звала '''Анкуваш''' кад је била [[Хетити|хетитски]] култни центар.<ref name="qgmpff">{{cite web|url=http://socialscience.tjc.edu/mkho/fulbright/1998/turkey/turman3.htm |title=Judy Turman: Early Christianity in Turkey |publisher=Socialscience.tjc.edu |date=|accessdate=29. 6. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20021115072135/http://socialscience.tjc.edu/mkho/fulbright/1998/turkey/turman3.htm |archivedate=15. 11. 2002 |df=dmy-all }}</ref><ref name="xtxpyw">{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/seyahat/4407373_p.asp |title=Saffet Emre Tonguç: Ankara (Hürriyet Seyahat) |publisher=Hurriyet.com.tr |date=|accessdate=29. 6. 2010}}</ref> У доба [[Античка Грчка|Старе Грчке]] звала се '''Анкира''' ([[Грчки језик|грчки]]: '''Ἄγκυρα''' [-{''Ánkyra''}-], „[[сидро]]”). Од [[Османска династија|османских]] времена након [[1073]]. постала је знана као '''Ангора'''. Име је променила [[1930]]. кад је одлуком турске државне поште постала - Анкара.<ref>{{cite web|last=Kjeilen|first=Tore|url=http://i-cias.com/e.o/ankara.htm |title=Ankara |publisher=I-cias.com |date=3. 9. 2004|accessdate=31. 5. 2012}}</ref>
[[Датотека:Ata-kule-012-2.jpg|
== Географија ==
''Анкара'' лежи на северозападу Турске, 200 km од [[Црно море|црноморске]] обале<ref name=Ankara/> и 450 km југоисточно од [[Истанбул]]а.
Историјски центар Анкаре сместио се на стеновитом брду високом 150 m, на левој обали ријеке Анкара, притоке [[Сакарја|Сакарје]].
Ред 196:
== Историја ==
Прецизан датум основивања Анкаре је даље неизвесан, [[Археологија|археолошки]] налази указују да настањена још од [[Камено доба|каменог доба]], као и то да се на простору града налазио просперитетни [[Фригија|фригијски]] град од краја [[2. миленијум п. н. е.|2. миленијума п. н. е.]].
[[Александар Велики]] освојио је Анкару - [[333. п. н. е.]], у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н. е.]] град је био престолница Тектосага једног [[Галатија|галатског]] племена. Од [[25. п. н. е.]] за време владавине [[цар]]а [[Аугуст (римски цар)|Августа]] Анкара је постала део [[Римско царство|Римског царства]].<ref name=Ankara/>
Ред 217:
== Привреда ==
[[Датотека:Анкара 1872805343 b53e28dc94 o.jpg|
Држава је највећи послодавац у Анкари, пошто највећи број људи ради у државној администрацији. Али Анкара је други по величини [[Индустрија|индустријски]] центар у земљи, одмах након [[Истанбул]]а. Анкара има бројне винарије, велику пивару, бројне фабрике прехрамбене индустрије, грађевинског материјала, фабрику трактора и цементару.<ref name=Ankara/>
Ред 228:
== Знаменитости ==
[[Датотека:Ankarakalesi.JPG|
[[Архитектура]] Анкаре је огледало њене дуге прошлости. Из времена [[Антички Рим|римске]] владавине остали су остатци [[Римске терме|терми]], ''[[Флавије Клаудије Јулијан|Јулианов]] стуб'' и ''Августов храм'' подигнут [[25. п. н. е.]] - [[20. п. н. е.]]. Из [[Византија|византијских]] времена остали су делови каштела на брду изнад града и гробље. Најстарија [[џамија]] у граду је -{''Alâeddin''}-, из доба [[Селџучка династија|Селџука]] (12. век) с једним минаретом, која се налази на обронцима брда на ком доминира каштел (кале).
Грађевине из османског периода су бројне, од њих вреди споменути [[џамија|џамију]] -{''Haci Bayram''}- (1427–1428), као и ''[[Безистан]] Махмуд Паше'' и ''Куршумли [[Хан (објекат)|хан]]'', две грађевине из [[15. век]]а које су данас преуређене у ''[[Музеј анадолијских цивилизација]]''.<ref name=Ankara/> У њему се чува светски позната [[Хетити|Хетитска]] колекција. Вредан је и ''[[Етнографски музеј у Анкари|Етнографски музеј]]'' са својом збирком уметности и фолклора турског народа. Етнографски музеј се налази преко пута зграде опере у дистрикту Улус, код се [[Музеј анадолијских цивилизација]] налази на улазу у дворац Анкаре и у ствари је стари безистан. Музеј ликовних и вајарских уметности — налази се близу етнографског музеја и има богату колекцију турске уметности од [[19. век]]а до данашњих дана.
Аниткабир — маузолеј [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], оца модерне турске државе. Налази се на узвишењу изнад града. У склопу маузолеја, изграђеног [[1953]]. налази се и музеј са воштаном фигуром [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], његовим списима, писмима, личним стварима и фотографијама које прате његов живот.<ref name=Ankara>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/25974/Ankara | title =
{{Панорамица|Ankara panorama.jpg|1000px|<center>Панорама Анкаре}}
Ред 285:
* {{cite EB9|wstitle=Angora |volume=2 |ref=harv|pages=45}}
* {{cite EB1911|wstitle=Ancyra |volume=1|year=1911b|ref=harv|pages=953}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Parvis |first=Sarah |url=https://books.google.com/books?id=-jgsQihyWTEC|title=Marcellus of Ancyra And the Lost Years of the Arian Controversy 325–345|place=New York|publisher= Oxford University Press|year=2006|isbn=978-0-19-928013-1|pages=}}
* {{EB1911|wstitle=Angora|volume=2|year=1911 |pages=40-41}}
* {{EB1911 |last=Rockwell |first=William Walker |wstitle=Ancyra|volume=1}}
* {{Cite book| ref=harv|author="Members of Staff of the Museum" |year=2006 |title=Guide book to The Museum of Anatolian Civilizations |isbn=978-975-17-2198-3 |publisher="The association for the support and encouragement of the Museum of Anatolian Civilizations." Dönmez offset (Printer) |location=Ankara}}
{{refend}}
| |||