Антинопољ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 5:
 
== Историја ==
Град је основао [[Римско царство|римски]] цар [[Адријан]] у знак сећања на свог пријатеља Антиноја, на источној обали [[Нил]]а, недалеко од места где Антиној утопио [[130.]]. године.
 
Током своје владавине [[Рамзес II]] је боравио у њему. У граду преовлађује грчко-римски стил архитектуре и битно се разликоју од осталих египатскох градова тог доба. Град је био центар званичног култа Антиноја. У време цара [[Диоклецијан]]а [[286.]]. године Антинополис постаје престоница [[Египат]]а. У то време великог прогона хришћана, у овом граду страдали су бројни ранохришчански мученици, међу којима и свети [[Јулијан и Василиса]].
 
Антинопољ је био [[епископ]]ско седиште од [[4. век]]а, а седиште [[Митрополија|митрополије]] већ од [[5. век]]а.<ref>Michel Lequien, [https://books.google.com/books?id=86weAemI-e4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false ''Oriens christianus in quatuor Patriarchatus digestus''], Paris 1740, Vol. II, coll. 593-594</ref><ref>{{Cite book|last=Moroni|first=Gaetano|title=Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni ...|url=https://books.google.com/books?id=I7QAAAAAMAAJ&pg=PA168|year=1840|publisher=Tip. Emiliana|pages=168–}}</ref><ref>Klaas A. Worp, [https://openaccess.leidenuniv.nl/bitstream/handle/1887/8214/5_039_223.pdf?sequence=1 ''A Checklist of Bishops in Byzantine Egypt (A.D. 325 - c. 750)''], in ''Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik'' 100 (1994) 283-318</ref>
Ред 15:
== Археолошки налази ==
 
Најранији налази везани су за светилишта посвећена египатским божанствим [[Бес (египатско божанство)|Бесу]] и [[Хатор]]у. Рушевине Антинополиса потврђују, по подручју које заузимају, раскош древног града. Правац главних улица и даље се може пратити. Улице су изграђени по плану. Путеви се секу под правим углом, као и у већини римских градова. Зидови позоришта у близини јужне капије, и хиподром без зидова на истоку, још увек су сачувани. На северозападном делу града налази се портал са натписима где је исписана 235. последња година владавине [[Александар Север|Александра Севера]].
 
Сателитски снимци показују велике површине под зидинама, Антинополис је око километар и по у дужину, а скоро пола километра широк. Град је био окружен зидом са три стране, док је четврта страна отворена ка реци [[Нил]].
 
=== Алберт Гаје ===
Ред 25:
== Антинополис данас ==
 
Данас није много сачувано од остатака древног града Антинополиса. На његовом месту, налази се мало село Ел Схеикх Ибада, окружено рушевинама некадашњег града. Много материјала је искоришћено у градњи нових зграда, као што је нпр. фабрика шећера Ел-Родах, али посетиоци и даље могу видети остатке римског циркуса и рушевине неколико хришћанских храмова.
 
== Извори ==
Ред 31:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last=Moroni|first=Gaetano|title=Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni ...|url=https://books.google.com/books?id=I7QAAAAAMAAJ&pg=PA168|year=1840|publisher=Tip. Emiliana|pages=168–}}
 
{{Commonscat|Antinopolis}}