Антакија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м gradovi pobratimi |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 37:
== Егзегетска школа ==
Град је чувен по [[Егзегеза|егзегетској]] Антиохијској школи која показује ход [[Црква|Цркве]] у [[Сирија|Сирији]] и [[Палестина (регион)|Палестини]], наглашавајући историјски или буквални смисао текста [[Библија|Светога Писма]], не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини.
Познати представници су:
* [[Дидор Тарсијски]] (око 300—390.)
* [[Теодор Мопсуестијски]] (око 350—428.)
Ред 50:
Град Антиохију основао је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[Селеукидско царство|Селеукида]] (305/04 - [[281. п. н. е.]]), око [[300. п. н. е.]] (садашњи назив је Антакиа).
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]].
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска црква]] [[37]]. године. Њен први епископ био је свети [[Свети Петар|Апостол Петар]] ([[45]]. - [[53]].), који је овде боравио заједно са [[варнава|апостолима Варнавом]] и [[Апостол Павле|Павлом]]. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети [[Апостол Евод|Евод]] (53. - [[68]].), а након њега свети мученик [[Игњатије Богоносац|Игњатије Антиохијски]] (68. - [[107]].).
Ред 58:
Године 638. Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[11. век|XI века]].
Године 750. династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[10. век|X века]] почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури.
У време цара [[Нићифор II Фока|Нићифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Селџучко царство|Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташки ратови|Крсташи]] [[1098]]. године на територији Сирије оснивају [[грофовија Едеса|грофовију Едесу]]. Исте године крсташи [[Опсада Антиохије|освајају Антиохију]], која долази под власт једног од вођа [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] [[Боемунд Тарентски|Боемонда Тарентског]].<ref>{{Cite book|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}}</ref>
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268]]. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта [[Бајбарс]].{{sfn|Runciman|1987|p=324}} Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност.
У [[15. век|XV веку]] Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део [[Османско царство|Отоманског царства]].
Године 1822, и поново [[1872]]. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен.
Ред 85:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Стивен Рансиман|title=A History of the Crusades|url=https://books.google.com/books?id=mrw8AAAAIAAJ&pg=PA324|year=1987|publisher=CUP Archive|isbn=978-0-521-34772-3|pages=324}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Christensen-Ernst|first=Jørgen|title=Antioch on the Orontes: A History and a Guide|url=https://books.google.com/books?id=y_J1CgAAQBAJ&pg=PA104|year=2012|publisher=Hamilton Books|isbn=978-0-7618-5864-5|pages=104}}
| |||