Антоан-Анри Жомини — разлика између измена

[[Барон]] '''Антоан-Анри Жомини''' ({{јез-фра|Antoine de Jomini}}; 1779—1869), [[Француска|француски]] и [[Русија|руски]] [[генерал]], писац, војни теоретичар, историчар и оснивач и професор [[Војна академија Русије|Војне академије царске Русије]]; [[Швајцарска|Швајцарац]] [[Италија|италијанскогиталија]]нског поријекла. Као мајор швајцарске војске прешао у војну службу [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и напредовао до чина генерала. У рату 1813. постаје начелник штаба [[маршал]]а [[Мишел Неј|Мишела Неја]]. Незадовољан и разочаран понижавањима и спорим напредовањем у војној служби, прелази на страну Русије. <ref name="Козара">Жомини А. А. Преглед ратне вештине, Вук Караџић, Погон Просвета, Београд, 1952.</ref>

Године 1805., Жомини учествује у [[Битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] као сарадник у личном штабу маршала Неја. У децембру исте године понуђен му је чин пуковника у француској војсци. Жомини то прихвата и као Нејов пуковник учествује у биткама код [[Улм]]а и [[Јена|Јене]].

Жомини је учествовао са Наполеоном и у [[Битка код Јене|бици код Јене]], а у [[Битка код Ејлауа|бици код Ејлауа]] освоја крст [[Легија части|Легије части]].

Године 1807. Жомини је у преговорима да пређе у руску службу. Када је то дознао, Наполеон, у намјери да спријечи Жоминија да напусти француску војску, додјељује му чин бригадног генерала.

На крају су дали сагласност и пристанак и руски, и француски владар, да Жомини ради у обе војске. Рат између Француске и Русије је осујетио ову идеју.

Године 1815. године је у делегација са руским царем Алесандром у Паризу. Здушно покушава да спаси свога стасрог команданта маршала Неја. Ова одбрана га скоро кошта позиције у руској служби. Ипак је, међутим, успио у превазилажењу отпора његових непријатеља, а и активно је учествовао на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]].<ref name="Козара" />