|
Антон Брукнер је у првом реду еминентан светски симфоничар. Компоновао је девет опсежних симфонија. Њихова основна суштина састоји се у следећем:
1)# Брукнерове симфоније су инструментална реплика на Вагнерову музичку драму и значајна проширења форме Бетовенове симфоније. Оркестарски апарат је типично ''вагнеровски'', звучно раскошан, са значајно проширеним дувачком корпусом, док се харфа појављује само у Осмој Симфонији.
2)# Готово све Брукнерове симфоније, од Прве до Седме, имају идентичну формалну структуру: први став је сонатни ''модерато'' или ''аллегро'', други лагани ''адађо'', кога је Брукнер стварао готово мајсторски, то су најбољи ставови његових симфонија, трећи је ''скерцо'', заснован по правилу на аустријској народној игри, док је финале претежно синтеза ронда и сонатног става, са свечаним и снажним завршетком. Снажни завршетак се у виду круне јавља и у првим ставовима. У Осмој и Деветој Симфонији, Брукнер замењује места другом и трећем ставу, а његов снажни ''Те Деум'', изводи се уместо финалног става Девете Симфоније, кога Брукнер није успео написати.
3)# Опсег, временско трајање Брукнерових Симфонија, значајно се проширује и оне достижу и премашују временско трајање од једног сата. Међутим, то проширивање често поприма наиван карактер, па је Брукнер, по правилу препоруком издавача или пријатеља, чувених диригената његовог доба (Франц Шалк и Херман Леви на пример), често прибегавао прерадама или скраћивањима својих симфонија. Тако се често разликују ''оригинална'' и ''коначна'' верзија. Коначна верзија Прве Симфоније на пример, појавила се 1891. године, када је Брукнер већ довршио Осму и радио на Деветој Симфонији.
4)# Још једна новост је трећа тема у сонатном ставу. То је у Брукнеровим симфонијама једна типично корална, побожна тема, коју по правилу доносе лимени дувачи. Најпопуларнија је она у првом ставу Четврте Симфоније. Што је посебно значајно, теме Брукнерових симфонија постепено настају, израстају из првобитног језгра и набујавају у једну гигантску звучну грађевину. Најбољи пример те врсте, среће се на почетку првог става мајсторове Осме Симфоније. По томе, по вештини ''грађења тема'' из првобитног музичког језгра, Брукнер је постао и остао велики мајстор музичке архитектуре.
5)# Брукнерове симфоније су:
[[Студијска симфонија|Студијска симфонија, ф - мол]], WAB 99, каткад се зове «број 00», (1863, премијера после Брукнерове смрти)
|
