Антонинијева куга — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 29:
== Епидемиологија ==
[[Датотека:Galen detail.jpg|150px|мини|лево|Гален, је детаљно описао болест, али не и његову природу.]]
Чувени [[Гален]], који је у време избијања епидемије живео у својој кући Малој Азији, 168. године позван је од стране два Аугустина да дође у Рим и помогне око санирања епидемије.
Према запажањима Галена, која је он изнео у својим кратким списима ''Methodus Medendi'', епидемију куге описује као велику и дугоротрајну болест, праћену температуром, проливом, упалом ждрела, осипом по кожи, са понекад сувим а понекад гнојним пустулама, које су се јављале девети дан болести. Информације које је дао Галена нису јасно дефинисала природу болести.
Ред 35:
Током старог века познато је више великих епидемија, али занимљиво је приметити да извори наводе све епидемије као епидемије куге, иако су антички лекари познавали различите болести попут дифтерије, маларије или дизентерије. Међутим када се тадашњи описи епидемије упореди са данашњим медицинским знањима лако се може утврдити да епидемија није имала везе са кугом.
Историчар Вилијам Мекнил сматра, да су Антонинијева куга, као и каснија Кипријанова куга (251-270) заправо две различите болести, једна изазвана великим богиња а друга малим богињама, иако не нужно тим редом. Он то доказује чињеницом да Европа не би претрпела озбиљне последице од ове две епидемије да су се оне јављале истовремено, јер би иначе становништво већ у првој епидемији стекло солидан имунитет за преживљавање.
Други историчари међутим верују да су у оба случаја биле [[богиње]].<ref>D. Ch. Stathakopoulos, ''Famine and Pestilence in the late Roman and early'' Byzantine Empire (2007) 95.</ref> Ова друга хипотеза највероватније је тачнија с обзиром да је процењен датума када је настала молекуларне еволуција богиња, после 500. године.<ref>Furuse Y, Suzuki A, Oshitani H (2010) ''Origin of measles virus: divergence from rinderpest virus between the 11th and 12th centuries.'' Virol J. 7:52</ref>
Ред 43:
Шокирани катастрофом, многи људи веровали су у заштиту магије, а лекара није било довољно да јој се супротставе. Ако се узму у обзир и чињеница да је Аурелијеву власт карактерисало; неколико лоших жетви, повећање пореза и стално ратно стање, у таквим условима епидемија је имала драстичне социјалне и политичке последице широм Римског царства.<ref>Greenberg J.: ''Plagued by doubt : reconsidering the impact of a mortality crisis in the 2nd century'', A. D. J. of Roman Archaeology (2003) 16.</ref>
Неки од ефеката заразе, били су очигледни када је Царевина кренула на истока и напала Јерменију, римска одбрана на источним границама била је ограничена многим губицима војника због пандемије.
Према шпанском писца петог века, Павлу Орозију, многи градови и села на италијанском полуострву и у покрајинама Европе изгубила су своје становнике. Када се епидемија преселила на север, достигла је обале Рајне, и тамо заразила германски народ и многа места изван граница царства.
Дуги низ година северним народима је требало да крену на југ у потрази за новим земљама, које ће подржати бројчани пад њиховог становништва. У време после ове епидемије они су са њиховом војском, коначно могли озбиљније да нападну десетковану болешћу, славну римски армију. Од 167. године до своје смрти, цар Марко Аурелије лично је командовао легијама у близини [[Дунав]]а, и са делимичним успехом покушава да протера Немаце преко реке. Тако је нпр. главни напад на [[Маркомани|Маркомане]] био одложено до 169 због недостатка царских трупа.
Ред 53:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last=Sicker|first=Martin|chapter=The Struggle over the Euphrates Frontier|title=The Pre-Islamic Middle East|publisher=Greenwood|year=2000|isbn=978-0-275-96890-8}}
* Marcus Aurelius. ''Meditations IX.2''. Translation and Introduction by Maxwell Staniforth, Penguin, New York, 1981.
* {{
* Gilliam, J. F. ''The Plague under Marcus Aurelius.'' The American Journal of Philology 82.3 (July 1961). стр. 225–251.
* {{
* Bruun, Christer, ''The Antonine Plague and the Third-Century Crisis'', in Olivier Hekster, Gerda de Kleijn, Danie+lle Slootjes (ed.), ''Crises and the Roman Empire: Proceedings of the Seventh Workshop of the International Network Impact of Empire, Nijmegen, June 20–24, 2006.'' Leiden/Boston: Brill, 2007 (Impact of Empire, 7), 201-218.
| |||