Програмски језик — разлика између измена

[[Jezik za obeležavanje|Језици за обележавање]] као што су -{[[XML]]}-, -{[[HTML]]}-, или -{[[troff]]}-, и који дефинишу [[Data model|структуиране податке]], обично се не сматрају програмским језицима.<ref>[http://www.w3.org/XML/1999/XML-in-10-points.html XML in 10 points] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090906083110/http://www.w3.org/XML/1999/XML-in-10-points.html |date=6. 9. 2009. }} [[W3C]], 1999, ''XML is not a programming language.''</ref>{{sfn|Powell|2003|p=25}} Програмски језици могу, међутим, да имају заједничку синтаксу са језицима за обележавање, ако је рачунарска семантика дефининсана. -{[[XSLT]]}-, на пример, је [[Turing completeness|Тјурингов комплетан]] -{XML}- дијалекат.<ref>{{cite web|url=http://www.ibm.com/developerworks/library/x-xslt/| title = What kind of language is XSLT?| publisher = IBM.com| accessdate=3. 12. 2010.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511192712/http://www.ibm.com/developerworks/library/x-xslt/| archivedate=11. 5. 2011.|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms767587(VS.85).aspx| title = XSLT is a Programming Language| publisher = Msdn.microsoft.com| accessdate=3. 12. 2010.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110203015119/http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms767587(VS.85).aspx| archivedate=3. 2. 2011.|df=dmy-all}}</ref>{{sfn|Scott|2006|pp=802}} Штавише, -{[[LaTeX]]}-, који се углавном користи за структуирање докумената, исто тако садржи пун Тјурингов комплетан подскуп.<ref name="Oetiker et Al., 2017">{{cite web|last=Oetiker| first = Tobias| last2=Partl| first2 = Hubert| last3=Hyna| first3 = Irene| last4=Schlegl| first4 = Elisabeth| title = The Not So Short Introduction to LATEX 2ε| url = https://tobi.oetiker.ch/lshort/lshort.pdf| website = tobi.oetiker.ch| accessdate=16. 4. 2017.| format = Version 5.06|year=2016|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170314015536/https://tobi.oetiker.ch/lshort/lshort.pdf| archivedate=14. 3. 2017.|df=dmy-all|pages=1–157}}</ref>{{sfn|Syropoulos|Tsolomitis|Sofroniou|2003|pp=213}}

Једно алтернативно гледиште на употребу језика сматра програмске језике теоретским констрактима за програмирање апстрактних машина, а рачунарске језике њиховим подскупом који се извршава на физичким рачунарима, који имају коначне хардверске ресурсе.<ref>R. Narasimahan,. ''Programming Languages and Computers: A Unified Metatheory''. pp. 189--247 in Franz Alt, Morris Rubinoff (eds.) Advances in computers, Volume 8. {{page1|location=|publisher=Academic Press|year=1994|isbn=978-0-12-012108-3|pages=215}}: "[...] the model [...] for computer languages differs from that [...] for programming languages in only two respects. In a computer language, there are only finitely many names--or registers--which can assume only finitely many values--or states--and these states are not further distinguished in terms of any other attributes. [author's footnote:] This may sound like a truism but its implications are far reaching. For example, it would imply that any model for programming languages, by fixing certain of its parameters or features, should be reducible in a natural way to a model for computer languages."</ref> [[John C. Reynolds|Џон Рејнолдс]] наглашава да су језици са [[formal specification|формалном спецификацијом]] у истој мери програмски језици колико су и језици намењени извршавању. Он исто тако сматра да су текстуални, па и чак графички уноси, који утичу на понашање рачунара програмски језици, упркос чињенице да они обично нису Тјуриншки комплетни, и напомиње да је игнорисање концепата програмских језика разлог постојања многих недостатака у улазним форматима.<ref>John C. Reynolds, ''Some thoughts on teaching programming and programming languages'', [[SIGPLAN]] Notices, Volume 43, Issue 11, November. (2008). pp. 109.</ref>