Архат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Архат''' ([[санскрит]]: अर्हत् ''arhat'') или '''арахант''' ([[пали]]: ''arahant'') значи вредан, частан, достојан. Реч арахант ("часни") се употребљавала у древној [[Индија|Индији]] за исказивање поштовања, слично као израз „велечасни“ у хришћанству. У [[Ригведа|Ригведи]] овај термин се користи за божанство [[Агни]]ја (II, 3. 3). И ђаини су користили овај термин, њиме је ословљаван [[Махавира]], утемељитељ [[ђаинизам|ђаинизма]].
Касније је израз стекао посебну употребу у будизму. Термин је изворно означавао сваког [[аскета|аскету]] вредног поштовања због његових духовних достигнућа. Касније је почео да означава оне који су, слично Буди, достигли потпуно стање [[Парамита|савршенства]].<ref name="Kembridž-80-84"/>
Арахат је постао централна фигура [[теравада]] будизма. Кинески, јапански и корејски будизам такоде имају сличне појмове (кинески ''алохан'', јапански ''аракан''; корејски ''арахан'').<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2006|isbn=978-86-7473-281-6|pages=}}</ref>
Ред 11:
== Арахант у будизму ==
{{будизам}}
У будизму постоје четири различита ступња духовног достигнућа:
* сотапана - „онај који ступа у ток“
* сакадагами - „онај који се једном враћа"
* анагами - „неповратни“ и
* арахант
Арахант означава појединца који је достигао крајњи стадијум духовног развоја; који је ослобођен нечистоћа и свих десет окова који везују ум за круг препорађања, чије је срце ослобођено менталних нечистоћа и који се неће више препорађати. То је Будина титула и највиши ниво међу његовим следбеницима.<ref>{{Cite web|url=http://www.yu-budizam.com/glossary.html |title=Rečnik pali i budističkih termina |accessdate=9. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110106144128/http://www.yu-budizam.com/glossary.html |archive-date=6. 1. 2011 |url-status=dead }}</ref>
Арахантом се сматра онај код кога су умртвљене све асаве, или „приливи“, који умножавају [[карма|карму]] продужавајући [[постојање]] у чулној сфери. Док је постизање прва три ступња могуће и световњацима, постизање четвртог од стране неког световњака сматрало се крајње неуобичајеним. Међу цејлонским будистима сматра се да световњак који достигне арахантство треба сместа да приступи монашком реду ([[сангха|сангхи]]). Према Буди, жене поседују једнаку способност да постану араханти као и мушкарци<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>. У Тхеригатхи се наводе бројни примери монахиња које су достигле араханство. У Будино доба и непосредно потом, од араханата се није очекивало повлачење из света. Араханти су обично настављали да живе у оквиру људског друштва без себичних побуда. Али, пошто је традиција индијског аскетизма била снажно наклоњена повлачењу из световног живота, већ [[рани будизам]] бележи примере араханата усамљеника<ref>{{Cite book|first=E.|last=Conze|title=Buddhist Thought in lndia|year=1962|id=|pages=166-169; 234-236}}</ref>.
Међу [[тхеравада|теравадинима]] је запажена склоност ка дубоком уважавању араханата. Махасангхикина школа је критиковала овакво величање и установила да извесни појединци, за које се сматрало да су араханти, у ствари испољавају бројне несавршености. Ове критике је изрекао [[Махадева]]. Критиковање арахантства наставила је махајанска школа, на основу чињенице да нирвана коју араханти постижу представља само престанак асава, а не потпуно просветљење ([[самбодхи]]). По [[махајана|махајанским]] будистима идеал [[бодисатва|бодисатве]] надређен је идеалу арахантства<ref name=autogenerated1 />.
Ред 31:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|first=E.|last=Conze|title=Buddhist Thought in lndia|year=1962|id=|pages=166-169; 234-236}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Елијаде|first=Мирча|title=Водич кроз светске религије|year=1996|url= |publisher= Народна књига|location=Београд|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ling|first=Trevor|title=Rečnik budizma|year=1998|url= |publisher= Geopoetika|location=Beograd|isbn=978-86-83053-14-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Kembridžova ilustrovana istorija religije|year=2006|url=|publisher=Stylos |location=Novi Sad|isbn=978-86-7473-281-6|pages=}}
[[Категорија:Будистички појмови]]
| |||