Јабука — разлика између измена

27 бајтова уклоњено ,  пре 8 месеци
м
razne izmene; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (razne izmene; козметичке измене)
'''Јабука''' ({{јез-лат|Malus pumila}} -{syn}-. ''-{Malus domestica}-'') [[Врста (биологија)|врста]] је [[Дрво|дрвенасте]] [[биљке]] из породице -{[[Rosaceae]]}-, као и име њеног [[плод]]а (научно име плода је '''-{pomum}-'''). Постоји преко 7.500 култивара домаће јабуке.
 
Домаћа јабука је листопадно [[дрво]] висине до 12 m, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. [[Цвет]]ови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени.
 
== Порекло домаће јабуке ==
 
== Производња ==
Према подацима [[ФАО]] (Међународна организација за пољопривреду и исхрану), у светској производњи континенталног воћа јабука заузима прво место са производњом од 63.151.867 t (просек за период 2000/2009. год.), односно површином од 4.995.101 ha. Иако се светска производња јабуке одвија на свих 6 континената, њен највећи део је концентрисан на три континента: [[Азија|Азију]], [[Европа|Европу]] и [[Северна Америка|Северну Америку]]. азија је као континент највећи светски произвођач са 56,84 % укупне светске производње. Производња јабуке у Европи чини 24,79 % светске производње, а у Северној Америци 8,42 %.
 
{| class="wikitable"
 
=== Производња у Србији ===
Јабука је после шљиве најзначајнија воћка у Србији. У укупној производњи воћа отпада око 19 %. Међутим, поред погодних природних услова, производња јабуке у нашој земљи је недовољна јер се производи само око 25 kg овог воћа по глави становника. У добрим јабучњацима приноси се крећу од 40-50-60 (па и више) тона по хектару. Међутим, ниски просечни приноси које бележи статистика могу се објаснити чињеницом да се више од 60 % површина под јабуком налази у такозваном расутом стању у брдско-планинском делу наше земље на коме се највише гаје аутохтоне сорт, које врло осцилирају по родности услед изразито екстензивног начина гајења. У укупној производњи јабуке и даље је висок удео плодова сорти неодговарајућег квалитета, које се користе као индустријске јабуке.
 
Чине се стални покушаји да се побољша структура сортимента, увођењем у производњу висококвалитетних сорти отпорнијих према еколошким стресовима и патогенима. Постижу се нови савремени засади густог склопа, на слабобујним подлогама, са инсталираним системима за наводњавање и узгојним форматима које ће омогућити веће приносе, бољи квалитет плода и мање трошкове.
 
{| class="wikitable"
И један и други корен састоје се од ''главног'' и ''бочних'' коренова.
 
Према развијености, постоје два типа корена:
# '' Скелетни и полускелетни'' чије су димензије 20 cm и више у пречнику и дужине од 0,3 m до 14 m, који имају механичку и спроводну улогу.
# ''Обрастајући или фиброзни'', чије су димензије знатно мање: до 3 mm у пречнику и дужине од дела mm до неколико cm, и који има апсорпциону улогу. У истим условима ''генеративни'' корен је јачи, виталнији, продире дубље у земљиште и заузима мању површину.
 
=== Генеративни органи ===
''Генеративни органи'' служе за размножавање који омогућавају опстанак врсте. То су [[цвет]], [[плод]] и [[семе]].
 
==== Цвет ====
 
==== Плод ====
Плод (''fructus'') јабуке је у биолошком смислу орган који се после оплођења развија из плодника и других делова цвета или цвасти. Плод јабуке према начину постанка припада ''моноантокарпним плодовима'' (који су настали из једног цвета) и ботаничком типу плода ''синкарпна коштуница''. То је посебан случај коштунице чији је перикарп (плодов омотач) изграђен од већег броја међусобно сраслих оплодних листића. Овај тип плода среће се код свих јабучастих врсти воћака. Сочни део плода разрастањем цветне ложе, Док се [[мезокарп]] у виду танког слоја налази непосредно око семене кућице, односно пергаментних коморица које одговарају ендокарпу. Егзокарп представља покожицу плода.
 
==== Семе ====
 
==== Цветање ====
Од почетка, редоследа, тока, трајања и обилности цветања зависи родност јабуке. Најкритичнија је фенофаза јабуке, с обзиром на осетљивост цветова и цветних елемената на пролећне мразеве, као и на нападе штеточина и болести. Време цветања зависи од генотипских особина врсте и сорте, као и од деловања еколошких чинилаца. Све сорте се по времену цветања могу груписати у четири групе:
# Раноцветне
# Средње раноцветне
# Средње позноцветне
# Крај цветања — када са свих цветова отпадну крунични листићи.
 
Трајање цветања јабуке у просеку се креће од 20 до 25 дана, док разлика између група раноцветних и позноцветних сорти просечно износи од 8 до 10 дана.
 
==== Опрашивање ====
==== Развитак плода и семена ====
После двојног оплођења ''ембрион'' (клица) и ''[[перикарп]]'' (плодов омотач) почињу да се развијају и у току развитка до потпуног формирања пролазе кроз различите етапе. За развој перикарпа карактеристичне су три етапе, а за развој ембриона две (формирање предзаметка и образовање котиледона, ендосперма и семењаче).
* Прва етапа плодовог омотача одликује се [[Ћелијска деоба|деобом ћелија]], интензивним порастом и незнатним увећањем обима плода. Почиње одмах после оплођења и завршаба се када нуклеус достигне максималне размере. У том периоду пораст клице је успорен. Ова етапа код јабуке траје 3-4 недеље.
* Другу етапу развоја перикарпа карактерише издуживање постојећих ћелија и општи успоренији раст. Дужина трајања ове етапе пре свега зависи од времена сазревања плодова и предтавља сортну специфичност. За ову етапу је потребна добра снадбевеност водом и повољне температуре. На крају ове етапе раст плода се природно завршава, али се тиме не прекида развитак плода.
* Трећа етапа развоја плода карактерише се бројним биолошко-физиолошким променама, као и убрзаним увећањем масе плода. Плод омекшава, мења се основна зелена боја у жуту и интензивно се појављује допунска црвена боја. Скроб се тренсформише у [[дисахарид]] — [[сахароза|сахарозу]] и [[моносахарид]]е — [[глукоза|глукозу]] и [[фруктоза|фруктозу]], а смањују се киселине. Плод ступа у физиолошку зрелост и постаје све погоднији за употребу у свежем стању. Може да почне берба.
 
== Екологија ==
Екологија јабуке проучава узајамно деловање јабуке и средине у којој живи.
Живот, родност, квалитет плодова и рентабилност производње јабуке зависе од животног станишта у коме се она гаји.Јабука је веома осетљива на спољашњу средину. Због тога је потребно да се при гајењу јабуке добро проуче еколошки фактори који владају у појединим рејонима, областима и земљама, као и услови у којима јабука може најбоље да успева и рађа да би се извршио најбољи избор сорти, а технологијом производње обезбедили оптимални услови.
 
=== Клима ===
Активност јабуке одвија се у две физички различите средине, у приземном слоју ваздуха — атмосфери и горњих слојева земљишта, које подједнако значајно утичу на пораст и развиће јабуке, то треба, при гајењу јабуке, посебно проучити елементе климе приземног слоја ваздуха и климе земљишта. На климу атмосфере једног краја незнатно утиче човек и није је могуће поправити и учинити прикладном за гајење јабуке ако је она неповољна. То значи да се климатски услови атмосфере врло често јављају као ограничавајући чиниоци у организацији воћарске производње. С друге стране, на побољшање климе земљишта може се знатно утицати низом агротехничких мера ([[наводњавање]], одводњавање, застирање земљишта).
 
За живот јабуке најзначајнији су следећи климатски елементи: светлост, топлота, вода и влажност, ветар.
 
==== Светлост ====
 
==== Топлота-температура ====
Топлота је апсолутно неопходан услов не само за успевање јабуке, него и за њено одржавање. Без неопходне топлоте јабука не може да живи, јер топлота условљава основне животне процесе као што су дисање, [[транспирација]], усвајање минералних материја, фотосинтеза, образовање цветних пупољака, заметање, развијање плодова, итд. Услови топлоте за поједине сорте варирају у осетној мери. Највећем броју сорти јабуке одговара умереноконтинентална клима са средњом годишњом температуром ваздуха између 8° и 20 °C и средњом температуром ваздуха у току вегетационог периода (април—октобар) између 15° и 21 °C. Ниске зимске температуре могу да изазову различита оштећења јабуке. Према мразевима су најосетљивије саднице у растилима и млада стабла у засадима. Високе летње температуре изнад 30 °C и ниска релативна влага ваздуха (мања од 30 %) и суша могу да буду узрок појаве сунчевих ожеготина плодова, јабуке као и оштећења лишћа младара. Проблем у гајењу јабуке представљају позни пролећни и рани јесењи мразеви.
 
Температура земљишта утиче на сложене процесе у земљишту и апсорпциону моћ корена, Што се одражава и на опште стање воћке. У зимском периоду често долази до оштећења корена или његових делова. Због тога је познавање термичких граница у оквиру којих се креће температура земљишта на разним дубинама, од великог практичног значаја.
 
==== Вода и влажност ====
Вегетативне подлоге за јабуку се деле по бујности на: слабобујне, средње бујне, бујне и врло бујне.
 
Најпознатије подлоге и највише раширене код нас и у свету су:
* Ist maling, означене словом М и арапским бројем.
* Maling merton, означене словима ММ и арапским бројевима од 101 до 115
 
== Заштита од болести и штеточина ==
Јабуку напада велики број проузроковача болести (од којих су економски најзначајније: чађава пегавост, пепелница, пламењача и др.) и штеточина (као што су: јабучни цветојед, јабучни смотавац, лисне ваши (са скоро 12 генерација годишње), лисни минери, црвени паук и др.), тако да је гајење током појединих година могуће једино уз примену више од 12 третирања пестицидима што је у поређењу са заштитом других воћних врста и њихових сорти неупоредиво више.
 
Према врсти проузроковача болести деле се на:
 
== Сорте ==
При избору сорти мора се водити рачуна о њиховим потребама у погледу природних услова за успевање. Постоје сорте које добро успевају у свим срединама, али не дају свуда добар квалитет плодова. данас се у свету гаји велики број сорти јабуке. Зато избор одговарајуће сорте није једноставан, јер и стандардне светске сорте имају извесне мане.
 
Најпознатије домаће сорте јабуке су: [[Будимка]], [[Колачара]], [[Шуматовка]], [[Чачанска позна]], [[Петровача]] и друге. Најпознатије светске сорте јабуке су: Грени Смит (''-{Grenny Smith}-''), Јонатан (''-{Jonathan}-'') Ајдаред (''-{Idared}-''), Златни делишес (''-{Golden delicious}-'') и друге.
'''Будимка'''
 
Будимка је дуговечна сорта, најбоље јој одговарају брдскопланинска подручја, плодна, лака и умерено влажна земљишта. Отпорна је према зимским и позним пролећним мразевима. Релативно је отпорна према проузроковачу чађаве краставости (''-{Venturia inaequallis}-'') и пепелнице (''-{Podosphaera leucotricha}-''). Бере се у првој половини октобра, а чува до маја.
 
Стабло је снажно, с развијеном круном велике носивости и до ступања у род расте пирамидално. Бујна је и диплоидна сорта. Добро опрашује друге сорте, а њу добро опрашују јонатан, ружичасти и златни делишес. Касно почиње да рађа, а затим добро рађа. Плод је средње крупан, округластолоптаст, често асиметричан. Покожица плода је зеленкасто-жућкаста, а са сунчане стране бледоружичаста. Месо је беличасто, чврсто, слатко и помало накисело. Добро подноси руковање и превоз. На месту убоја ствара се заштитна плута. Користи се за индустријску прераду, а у мањој мери и за стону употребу.
'''Колачара'''
 
Стара домаћа спорта, непознатог порекла. Сазрева половином октобра, чува се у обичним условима до априла. Стабло је врло бујно, округласто- амреластог облика. Триплоидна сорта слабе клијавости полена. Добар опрашивач јој је Будимка.
 
Плод је крупан до врло крупан, изразито округласто-колачастог облика. Покожица је танка и сјајна, масна, основне жутозеленкасте, односно сламастожуте боје. са сунчане стране плода јавља се допунско руменило у виду праменова. Месо је беличасто зеленкасте боје, получврсто, сочно- киселог трпког укуса са мало ароме, осредњег квалитета.
 
Слабе је транспортабилности. Осетљива је на већину болести и штеточина посебно на Монилију и црвљивост плода.
'''Петровача'''
[[Датотека:Jabuke petrovace.jpg|мини|десно|200п|сорта: Петровача]]
Непознатог порекла. Спорадично се среће у многим јабучарским подручјима наше земље.
 
Сазрева почетком јула. Стабло је бујно. Круна је широкопирамидална. Петровача је релативно отпорна према проузроковачима болести.
 
Плод је врло ситан (око 40g), лоптастокупаст. Покожица је танка, сламастожута, а са сунчане стране прошарана руменилом. Месо је бело, доста слатко. Рана је сорта јабуке. Квалитет плода петроваче заостаје за новим, бољим раним сортама јабуке, па постепено ишчезава.
'''Шуматовка'''
 
Стара домаћа сорта, непознатог порекла. Сазрева крајем октобра, а може да се чува до маја.
 
Стабло је бујно, дуговечно, ускопирамидалне круне. отпорна је на проузроковаче болести, мразеве, сушу, и јаке ветрове. Цвета средње рано. Почиње да рађа средње рано и касније рађа редовно и обилно.
 
Плод је ситан (50—80 g) издужено-лоптастог облика. Покожица је средње дебела, сјајна, основне зеленкастожуте боје, која је већим делом прекривена тамноцрвеном допунском бојом. Месо је беличасто, чврсто, сочно, слатконакиселог укуса, осредњег квалитета.
 
Добре је манипулативности и транспортабилности. Погодна је као сировина за индустријску прераду.
[[Датотека:Malus Jonathan 4534.jpg|мини|десно|200П|сорта: Јонатан]]Потиче из САД. Настала је из семена сорте Езопус, 1800. године. Сазрева у првој половини септембра, а може да се чува до априлау обичној хладњачи. Плод је средње крупан до крупан (200g), шири него дужи. Петељка је кратка и дебела. Покожица плода је глатка, зеленкасто жута, великим делом прекривена лепом црвеном бојом која са осунчане стране прелази у тамноцрвену. Месо плода је умерено чврсто, винасто накисело, сочно са специфичном аромом, изванредног је укуса и одличног квалитета. По квалитету плода ово је до сада најбоља и готово идеална сорта јабуке.
 
Стабло је средње бујно, врло танких оборених гранчица, пророди врло рано, рађа обилно и редовно, а плод готово никада не напада јабучни црв. За добар развој неопходно је дубоко и плодно земљиште, довољно влаге у земљишту током целе вегетације. Такође, тражи топле и сунчане положаје. Само у оваквим условима Јонатан даје пун квалитет плодова.
Мана ове високо племените сорте је изражена осетљивост према пепелници, па треба размножавати типове крупнијих плодова који су отпорнији према пепелници.
 
'''Ајдаред'''
[[Датотека:Golden Delicious.jpg|мини|десно|200П|сорта: Златни делишес]]Нађен у САД, у држави Западна Вирџинија, као случајни сејанац, а у производњу је уведен 1916. године. Сада је једна од најраспрострањенијих сорти јабуке у свим земљама где се јабука гаји. Плодови сазревају крајем септембра, а у хладњачи се чувају до краја маја. Цвета средње позно. Погодан је за гајење у плантажним засадима. Боље резултате даје на вегетативним подлогама средње и слабе бујности ( М 9, М 27, М 4, ММ 106). Осетљив је према проузроковачу чађаве краставости, отпоран према изазивачу пепелнице. Стабло Златног делишеса је средне бујно, с глатком кором. Рано пророди и рађа обилно и редовно, некада чак и прероди, па се плодови морају проређивати. Диплоидна је сорта и добар опрашивач за многе сорте. добро га опрашују Јонатан, Ајдаред, Грени Смит и Глостер.
 
Плод је средње крупан до крупан (160—200 g). Покожица је танка и глатка, жута, жутозелена и зелена. типичне је жуте боје са нешто мало руменила на сунчаној страни. поожица је често прекривена рђастом превлаком. Месо плода је жућкасто, чврсто, слатко-накисело са врло пријатном специфичном аромом.
 
При гајењу Златног делишеса треба водити рачуна да плодови не поприме рђасту превлаку. Новија истраживања су показала да рђасте пеге могу бити проузроковане неким вирусом, па се ради на томе да се селекцијом издвоје типови отпорни према вирусу. зако је у Холандији одабран клон Б Златног делишеса, који није заражен вирусом и роднији је од Златног делишеса па му се све више даје предност у плантажним засадима.
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Проф. др. Евица Мратинић|title=Јабука|publisher=Београд|year=2013|isbn=9788671576437|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Проф. др. Миладин М. Шошкић|title=Јабука|publisher=Београд|year=2011|isbn=9788671575737|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Browning |first=F. |year=1999 |title=Apples: The Story of the Fruit of Temptation |url= |location= |publisher=North Point Press |isbn=978-0-86547-579-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mabberley |first=D.J |last2=Juniper |first2=B.E |year=2009 |title=The Story of the Apple |url= |location= |publisher=Timber Press |isbn=978-1-60469-172-6|pages=}}
{{refend}}
 
1.572.075

измена