Окружна милиција (Енглеска) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
''Обучене чете'' формиране су око 1570, у другој деценији владе [[Елизабета I Тјудор|Елизабете I]], као одговор на развој наоружања и тактике у континенталној Европи. Употреба пешадијских јединица наоружаних [[Копље|копљем]] и [[Мускета|пушком]]-које су успешно користиле [[Шпанија]] и [[Холандија]]-захтевала је стандардизовану (усклађену) обуку и опрему, која се није могла постићи у тадашњој енглеској војсци. Она се заснивала на средњовековним установама [[Феудализам|феудалне обавезе]], ослањајући се на одреде (пратње) великаша и већином необучене (и разнолико опремљене) [[Regrutacija|регруте]] из способне мушке популације од 16. до 60. године, ојачане страним [[Najamnik|најамницима]].<ref name="ЛТБ"/>
== Организација ==
Оснивањем ''Обучених чета'', сваки округ у Енглеској био је обавезан да опреми сопствени одред (један или више [[Пук|пукова]]) модерним оружјем<ref>"Модерним" у 16. веку, тј. копљима и пушкама ({{јез-енг|pike and musket}}).</ref> (о трошку свих поседника) и редовно га обучава у модерној тактици и руковању копљем и пушком (под надзором професионалних војника). Служба у ''Обученим четама'' била је обавезна за све земљопоседнике, кућевласнике и њихове синове, тј. за људе који су имали својину, па тако и интерес да бране државу од страног напада или унутрашње побуне. У пракси, слуге и плаћени заменици често су слани на војне вежбе које су одржаване бар једном годишње (или једном месечно током лета)
=== Официри ===
Окружном милицијом командовали су окружни [[Поручник|поручници]] или намесници ({{јез-енг|lords-lieutenant}}), које је постављао краљ, обезбеђујући тако круни директну контролу над локалном војском.<ref name=":0" /> Функција поручника била је високо достојанство резервисано за великаше најближе краљу, који већином нису становали у округу, а били су заузети бројним другим функцијама (тако је Виљем Комптон, гроф од Нортхемптона, у периоду 1617-30. био поручник чак 5 округа у Енглеској и 11 у Велсу). Зато су у пракси милицијом командовали локални службеници, које су поручници бирали међу локалном властелом: потпоручник ({{јез-енг|deputy-lieutenant}}), задужен за администрацију, окружни инспектор ({{јез-енг|Muster Master}}, дословно ''старешина смотре''), који је надзирао војну обуку, дисциплину и опрему, и [[капетан]]и-који су командовали појединим четама (тако је [[Шропшир]] на 600 пешака имао 4 капетана). Окружни инспектори били су једини плаћени официри у Енглеској (1635. добијали су по 50 фунти годишње): услов за њихову службу било је претходно искуство у страним ратовима.<ref name="ЛТБ"/>▼
=== Војници ===
Иако је главнину милиције чинила [[пешадија]], сваки округ опремао је и једну чету (или вод) [[Коњица|коњаника]]. Величина окружних одреда била је различита; по правилу, приморски окрузи (као прва линија одбране) давали су веће јединице: 1635. округ [[Дарам]] опремио је 811 пешака, [[Линколншир]] 1.800, а [[Дорсет|Дорсетшир]] 1.500 (1638. повећано на 2.140 у 3 пука). За разлику од њих, континентални (неприморски) окрузи давали су знатно мање: 1638. [[Шропшир]] је опремио 600 пешака (341 мускетар и 259 копљаника) и 100 коњаника, [[Вустер]] 800, [[Чешир]] 600, [[Стафордшир]] 400, [[Херефордшир]] 480, а [[Монтгомери]] свега 300 пешака
Ове окружне јединице биле су састављене од мањих контингената појединих места и градова: тако је градић [[Ладлоу (Енглеска)|Ладлоу]] у [[Чешир]]у, са око 2.600 становника (1632), о свом трошку опремио 24 пешака (12 мускетара и 12 копљаника), који су чинили један вод ({{јез-енг|squadron}})-по ондашњим стандардима трећина или четвртина [[чета|чете]], која је имала 75-200 пешака-којим је командовао локални [[подофицир]]-[[водник]] ({{јез-енг|corporal}}). По сачуваним изворима, међу војницима из Ладлова је било пекара, столара, зидара, обућара, шеширџија, старих од 18 до 42 године, који су служили добровољно у трајању од 4 до 15 година и често наслеђивали место војника од својих очева (мада се у време мира, њихова служба сводила на свега неколико дана годишње проведених на војној вежби). За разлику од војника у милицији, професионални војници за службу у иностранству мобилисани су принудно међу незапосленима, градском сиротињом и ситним преступницима.<ref name="ЛТБ"/>
▲Функција поручника била је високо достојанство резервисано за великаше најближе краљу, који већином нису становали у округу, а били су заузети бројним другим функцијама (тако је Виљем Комптон, гроф од Нортхемптона, у периоду 1617-30. био поручник чак 5 округа у Енглеској и 11 у Велсу). Зато су у пракси милицијом командовали локални службеници, које су поручници бирали међу локалном властелом: потпоручник ({{јез-енг|deputy-lieutenant}}), задужен за администрацију, окружни инспектор ({{јез-енг|Muster Master}}, дословно ''старешина смотре''), који је надзирао војну обуку, дисциплину и опрему, и [[капетан]]и-који су командовали појединим четама (тако је [[Шропшир]] на 600 пешака имао 4 капетана). Окружни инспектори били су једини плаћени официри у Енглеској (1635. добијали су по 50 фунти годишње): услов за њихову службу било је претходно искуство у страним ратовима.<ref name="ЛТБ"/>
Сваки војник у милицији опремао се и плаћао о трошку 3 или више имућнијих грађана или земљопоседника (укључујући и властелу), које је одређивао окружни потпоручник: они су били дужни да се лично појаве на годишњој смотри, како би одговарали за евентуалне недостатке у опреми свог војника. Тако је за издржавање 24 војника из Ладлова, 1627. било задужено 84 грађана, а 1640. чак 116 грађана. За време проведено на вежби или у рату, војници су примали плату, која је 1640. износила 2-2.5 шилинга дневно, уз храну и пиће о трошку округа (у исто време, дневница мајстора зидара или столара износила је 1 шилинг и 2 пенија).<ref name="ЛТБ"/>
▲Иако је главнину милиције чинила [[пешадија]], сваки округ опремао је и једну чету (или вод) [[Коњица|коњаника]]. Величина окружних одреда била је различита; по правилу, приморски окрузи (као прва линија одбране) давали су веће јединице: 1635. округ [[Дарам]] опремио је 811 пешака, [[Линколншир]] 1.800, а [[Дорсет|Дорсетшир]] 1.500 (1638. повећано на 2.140 у 3 пука). За разлику од њих, континентални (неприморски) окрузи давали су знатно мање: 1638. [[Шропшир]] је опремио 600 пешака (341 мускетар и 259 копљаника) и 100 коњаника, [[Вустер]] 800, [[Чешир]] 600, [[Стафордшир]] 400, [[Херефордшир]] 480, а [[Монтгомери]] свега 300 пешака. Ове окружне јединице биле су састављене од мањих контингената појединих места и градова: тако је градић [[Ладлоу (Енглеска)|Ладлоу]] у [[Чешир]]у, са око 2.600 становника (1632), о свом трошку опремио 24 пешака (12 мускетара и 12 копљаника), који су чинили један вод ({{јез-енг|squadron}})-по ондашњим стандардима трећина или четвртина [[чета|чете]], која је имала 75-200 пешака-којим је командовао локални [[подофицир]]-[[водник]] ({{јез-енг|corporal}}).<ref name="ЛТБ"/>
По војном приручнику из 1625. високи војници наоружавани су копљима, а снажни и плећати мускетама (због тежине оружја). По препорукама краљевског Савета {{јез-енг|Privy Council}} из 1638. ({{јез-енг|Instructions for Musters}}), опрема копљаника састојала се од оклопа, копља (дугог 15-16 стопа без врха) и кратког мача. Оклоп се састојао од шлема (типа [[морион (шлем)|морион]]), оковратника ({{јез-енг|gorget}})и челичног прсника са оклопом за бутине ({{јез-енг|cuirass with tassets}})<ref>1625. избачен је из употребе оклоп за руке и рамена ({{јез-енг|vambraces and pauldrons}}). Оклоп се обавезно мазао црном бојом, како би се сачувао од рђе. Опрема мускетара састојала се од мускете и бодежа, који су 1620. замењени мачевима.</ref>.<ref name="ЛТБ"/>
== Референце ==
| |||